Srbija za svetsku krunu u punoj Areni

Četrdeset godina posle osvajanja titule šampiona na Svetskom prvenstvu održanom u našoj zemlji, srpske rukometašice danas imaju priliku da ponove istoriju. U „Pioniru” 1973. godine finale protiv Rumunije pripalo je nezaboravnom timu Jugoslavije u kojem je bilo šest igračica iz Srbije, a ovoga puta će u „Kombank areni” rival biti Brazil.

Borba za drugu zlatnu medalju na planetarnim šampionatima, odigraće se od 17.15 časova (RTS) pred punim tribinama, budući da su juče rasprodate sve ulaznice koje su puštene u prodaju (19.500). Tako će i treći put ove sedmice biti popravljen svetski rekord za najveću posetu na mečevima ovog sporta u konkurenciji dama.

U taboru naše reprezentacije, u kojem posle ubedljivo dobijenog polufinala protiv Poljske (24:18) nije bilo mnogo sna, vlada potpuna uverenost u osvajanje najsjajnijeg odličja.

„Finalna utakmica će biti jako kvalitetna, neizvesna i zanimljiva. Odlučiće detalji, koji će biti na strani Srbije. Brazil ima odličan tim, ali nije toliko moćan da bi nas pobedio dva puta na ovom takmičenju. Andrea Lekić će igrati uprkos povredi, takva je da bi igrala i sa `jednom nogom`”, rekao je Saša Bošković, selektor Srbije, koja je od Brazila doživela jedini poraz u osam mečeva na turniru.

U bazi u Kovilovu juče su analizirani video snimci mečeva Brazilki:

„Imamo i materijal iz meča u Nišu, da vidimo gde smo grešile, i odigramo bolje nego tada. Protiv Poljske smo i sačuvale snagu za finale, jer je ritam meča bio slabiji. Biće zanimljivo, idemo po `zlato`”, reči su Dragane Cvijić.

Neke naše reprezentativke su pred drugo polufinale očekivale Dansku za rivala, većina se nije izjašnjavala koga bi želela za protivnika, a Katarina Krpež se nadala da će to biti Brazil:

„Volela bih da im se i revanširamo za poraz u prvom delu takmičenja. Imamo mnogo više samopouzdanja nego pre godinu dana na Evropskom prvenstvu, jer smo porasle kao ekipa. A nosi nas naša sjajna publika. Još smo pod fantastičnim utiskom uspeha koji smo napravile, nije lako poverovati da smo u finalu Svetskog prvenstva”...

Brazil je tek druga ekipa van Evrope koja je stigla do bitke za svetsku krunu. Prva je bila Koreja koja je slavila 1995. godine.

„Očekujem veliki pritisak u finalu. Bićemo deo neverovatnog ambijenta sa 20.000 ljudi na tribinama. To je fenomenalno za ženski rukomet i čestitam Srbiji, nadam se da će drugi iz toga nešto naučiti. Znam da utakmica neće imati ništa zajedničko sa onom koju smo odigrali u Nišu. Mi smo već ispisali istoriju brazilskog rukometa”, reči su selektora južnoameričkog tima, Danca Mortena Soubaka.

Na putu do zlatne medalje Srbiji stoji i najbolja svetska rukometašica Alesandra Nasimento:

„Ulazak u finale, osvajanje medalje, najveći je trenutak u istoriji brazilskog rukometa. Plačemo od sreće. A imamo još jedan korak da napravimo. U mojoj zemlji je veliko slavlje, naše utakmice gledaju se kao da igraju fudbaleri”...

G.K.

-----------------------------------------------------------

Naše peto finale

Pored pobede 1973. godine, naše rukometašice odigrale su još tri završne predstave svetskih prvenstava.  Finale u kojem je Jugoslavija slavila protiv Rumunije sa 16:11, bilo je treće uzastopno, posle poraza od Mađarske (5:3) u Zapadnoj Nemačkoj 1965. i od Istočne Nemačke (11:8) u Holandiji 1971. (u međuvremenu šest godina nije bilo panetarnih šampionata). Do danas poslednje finale bilo je ono u Južnoj Koreji 1990. godine, u kojem je generacija Svetlane Kitić izgubila od SSSR sa 24:22.

Pored tri srebrne, u riznici su i tri bronzane medalje. Na Prvom svetskom prvenstvu, koje je bilo i prvo od tri u našoj zemlji, 1957. je pobeđena Zapadna Nemačka sa 9:6. U Mađarskoj 1982. nije igran meč za treće mesto, a u Italiji 2001. je SR Jugoslavija pobedila Dansku sa 42:40.

-----------------------------------------------------------

Danska i Poljska u uvertiri

U utakmici za treće mesto od 14.30 časova sastaju se Danska i Poljska. Poljakinje igraju za prvu medalju uopšte, a reprezentacija zemlje koja je postojbina rukometa i u kojoj je sa euforijom praćeno ovo Prvenstvo, ima priliku da prekine gotovo deceniju dugo čekanje na odličje sa velikih takmičenja, od srebrne medalje na Evropskom prvenstvu 2004. godine.