Sveštenik i oficir

Sva moja iskustva sa vernicima u vojsci su izuzetno pozitivna. Verska služba se u vojnoj sredini organizuje radi ostvarivanja slobode veroispovesti, jačanja duhovnih i moralnih vrednosti pripadnika vojske, negovanja vojničkih vrlina i patriotizma, kao i oblikovanja građanske odgovornosti, kaže za „Politiku” glavni vojni sveštenik kapetan Slađan Vlajić.

U skladu sa tim se i planiraju delatnosti verske službe koje obuhvataju bogosluženja i verske obrede, te ostale verske delatnosti, kao što su učešće u planiranju, analizi i izveštavanju, savetovanje pretpostavljenog starešine, organizacija pokloničkih putovanja i predavanja, opremanje bogoslužbenih prostora, angažovanje na izvršenju složenih zadataka i u preduzimanju mera na prevenciji vanrednih događaja, pastirsko-savetodavni rad, osnivanje crkvenog hora, te saradnja sa drugim organima komandi i jedinica.

– Što se tiče bogosluženja i verskih obreda, trenutno se u bogoslužbenim prostorima u Vojsci Srbije, u skladu sa mesečnim planovima rada, služe liturgije u dane koji su autonomnim propisima i kalendarom SPC definisani kao praznični. U ovom kratkom periodu otkako se reč Božija opet čuje u kasarnama i drugim vojnim kompleksima, mnogo šta se čini kako bi svi oni koji osećaju potrebu mogli da zadovolje svoja prava na praktikovanje vere. Realizovana su bogosluženja u sklopu priprema za odlazak pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, stvaraju se uslovi i za vršenje drugih verskih obreda i za realizaciju ostalih verskih delatnosti. Već smo imali slučaj krštenja deteta pripadnika Vojske Srbije, kada smo, uvažavajući ustrojstvo Crkve, sa blagoslovom nadležnog parohijskog sveštenika, u svet pravoslavnih hrišćana uveli novog člana – ističe otac Vlajić.

Prijem vojnih sveštenika u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije se vrši u skladu sa važećim zakonima. Da bi se javili na konkurs, kandidati za vojne sveštenike moraju da imaju blagoslov arhijereja čijoj eparhiji kanonski pripadaju i pozitivno mišljenje episkopa vojnog. Takođe, svaki kandidat mora da ima visoku stručnu spremu, kao i drugi oficiri Vojske Srbije, a uslov je i odsluženi vojni rok sa naoružanjem. Posle uspešno realizovanih sistematskih medicinskih pregleda, provere fizičkih sposobnosti i ocene konkursne komisije, kandidati za vojne sveštenike se upućuju na stručno-specijalističko osposobljavanje za vojne sveštenike. Pre prijema u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije, kandidati koji nisu u svešteničkom činu bivaju rukopoloženi.

Vojska, po prirodi stvari, postoji da bi u slučaju potrebe upotrebila oružje. Kako savremeni vojnik treba da se nosi sa mogućnošću da nastrada, ali i s tim da usmrti neprijatelja – drugog čoveka?

– Glavna uloga vojnika treba da bude uloga mirotvoraca ili graditelja mira. Neretko, radi vaspostavljanja izgubljenog mira, vojnik mora da učestvuje u ratu i u borbenim dešavanjima i da bude u situaciji da drugom oduzme bogomdani život, ali i da izgubi svoj. Sa stanovišta pravoslavnog hrišćanstva, u takvim situacijama je važno da svako ima svoj unutrašnji mir, mir zadobijen i izgrađen verom u Boga i na vrednostima hrišćanskog morala. Kao primer ovakvog odnosa prema dilemi koju ste postavili, najbolji primer ispravnog ponašanja daje nam slovenski prosvetitelj sveti Kiril. Kada su saraceni od njega tražili objašnjenje Hristovih reči „ako te neko udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi” (Mt. 5,39) i „ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone” (Mt. 5,44), odnosno kako hrišćani mogu ratovati i opet održavati zapovest Hristovu o moljenju Bogu za neprijatelje njihove, sveti Kiril ih je pitao „Ako su u jednom zakonu napisane dve zapovesti i date ljudima na izvršenje, koji će čovek biti bolji izvršitelj zakona: onaj koji ispuni jednu zapovest ili onaj koji ispuni obe? Na odgovor saracena da je to „nesumnjivo onaj ko ispuni obe zapovesti”, Sveti Kiril je rekao: „Hristos Bog naš, koji nam je zapovedio da se molimo Bogu i da dobro činimo onima koji nas vređaju, rekao je isto tako i ovo: Od ove ljubavi niko nema veće da ko dušu položi za prijatelje svoje. Mi dakle podnosimo uvrede, ali kada su one uperene protiv zajednice, protiv društva, onda mi ustajemo u odbranu jedan za drugoga, pa i duše svoje polažemo, da ne biste vi zarobivši braću našu, zajedno sa telima njihovim zarobili i duše njihove navevši ih na bogoprotivna dela.”