Dužnik plaća i nagradu za izvršitelja

 Kada je u firmu u kojoj je zaposlen stiglo rešenje o prinudnoj naplati komunalnih usluga jedan naš čitalac sledećeg meseca ostao je bez pozamašnog dela zarade. Za reakciju nije bilo vremena, jer je odluka o izvršenju konačna i baš kao i u mnogo sličnih slučajeva sa kojima se poslednjih meseci suočavaju mnoge firme u Srbiji, preostalo mu je samo da na ovaj način plati svoja zaostala dugovanja.

Međutim, iz dokumentacije koju je dostavio redakciji „Potrošača”, a i prema njegovom svedočenju u 2012. godini nije plaćao režije za garažu u iznosu od 145 dinara mesečno. Ukupan dug za tu godinu iznosi oko 1.700 dinara, međutim u rešenju koje je poslato njegovoj firmi za naplatu ovaj dug narastao je na neverovatnih 14.767 dinara.

Istraživali smo koje su to stavke koje ovoliko uvećavaju dug koji nije ni približno jednak prosečnom računu za komunalije. Pokazalo se da je strah građana od privatnih izvršitelja, odnosno rešenja koja oni nose, i te kako opravdan, jer iznosi sa kojima terete dužnike daleko prevazilaze finansijske mogućnosti mnogih građana. Šta je platio naš čitalac sa početka priče?

Osim duga od 1.700 dinara , on je platio pripadajuću kamatu, troškove izvršenja i izvršitelja (oko 9.000 dinara) i ono što je najzanimljivije – nagradu izvršitelju za „uspešno sprovođenje izvršenja”.

Tačnije, častio ga je što ga je naterao da plati dug. – Očekivao sam da će makar tu stavku platiti firma koja me tereti, a ovako zvuči kao vic, mada ništa nije smešno u stavkama koje možete naći u mnogim računima koje plaćamo, kaže naš čitalac čije je ime poznato redakciji.

Kako je navedeno u rešenju koje je dostavljeno firmi, poslodavcu se nalaže da odmah po prijemu dopisa novčani iznos ili dugovanje naplati sve do potpunog izmirenja potraživanja. Treba napomenuti da je firma dužna da mesečno opredeli do dve trećine zarade, u zavisnosti od visine duga, odnosno polovinu zarade u slučaju da zaposleni prima „minimalac”.

U slučaju da radnik već ima administrativne zabrane na platu, recimo da plaća letovanje ili neku robu, to zaduženje se obustavlja, jer prednost ima „papir” koji je dostavio izvršitelj. – Sve troškove izvršnog postupka snosi dužnik, uključujući i nagradu za izvršitelja, kažu u Komori izvršitelja na pitanje zar nije logičnije da bar nagradu plaća firma koja je angažovala privatnog izvršitelja.

Oni objašnjavaju da firma ili poverilac koji angažuje njih da bi naplatili potraživanja za komunalne i druge usluge plaćaju samo avans za donošenje zaključka o izvršenju koji se opet naplati od dužnika, zajedno sa drugim troškovima.

Praktično, ta preduzeća nemaju nikakve izdatke za angažovanje izvršitelja osim u slučaju kada se dug ne naplati, pa im „propadne” avans. Prema podacima koje smo dobili iz Komore izvršitelja, naplata potraživanja komunalnih i drugih preduzeća povećana je otkako su posao preuzeli izvršitelji.

Za kratko vreme koliko rade, od maja 2012. godine, kada je prinudna naplata komunalnih preduzeća po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju prešla iz nadležnosti sudova isključivo kod profesionalnih izvršitelja, rezultati su bolji nego ranije. Najviše predmeta imaju „Telekom”, „Elektroprivreda”, „Infostan”, „Informatika” iz Novog Sada, „Srbijagas”, pa je i efekat uvođenja izvršitelja za njih najveći.

Navodno je to povećalo i disciplinu i urednost u izmirivanju dugova prema javno komunalnim preduzećima, upravo zbog efikasnijeg izvršnog postupka. Bojazan da zbog nekoliko neplaćenih računa privatni izvršitelj može da zakuca na vrata i bez objašnjenja krene u plenidbu ipak je neosnovana.

Da podsetimo, pre nego dođe do podnošenja predloga za izvršenje, preduzeća dužnike, po pravilu, opominju da postoji neplaćeno potraživanje. Ukoliko dužnik ne reaguje na opomene, poverioci najpre podnose predlog nadležnom sudu za izvršenje. Ukoliko sud oceni da je predlog opravdan, donosi rešenje kojim dozvoljava izvršenje na imovini dužnika. Rešenje se dostavlja dužniku i poveriocu, naravno, preporučeno, sa povratnicom, kao dokazom uručenja. Od dana prijema sudskog rešenja, građani imaju pravo da, u roku od pet dana, podnesu prigovor (ne žalbu, ni pritužbu ili tome slično).

Primili ili ne primili sudsko rešenje, zakon predviđa načine da se, u kratkom roku steknu uslovi za „urednu dostavu”. Ukoliko dužnik odbije da primi rešenje ili ignoriše njegovo postojanje, ono će biti izloženo, onoliko dana koliko zakon propisuje, na oglasnoj tabli suda, posle koga će se smatrati da je ono ipak uručeno. U praksi, neprimanjem rešenja dužnik praktično priznajete svoj dug.

Ivana Albunović

Jelica Antelj