Moćni rifovi nad Beogradom

Legendarni britanski sastav „Dip parpl“ nastupio je sinoć u Beogradu, u okviru svetske turneje na kojoj predstavlja poslednji album „Now What“.Četvrto gostovanje čuvenog benda u Beogradu privuklo je više od 10.000 ljudi u Kombank arenu.

S obzirom da je sinoćni koncert rok velikana bio jedini u regionu, moglo se videti dosta publike iz okolnih zemalja, koja je bila vrlo šarenolika- od hevi-metalaca i rokera, preko klinaca koji sanjaju takvu karijeru kakvom „Dip parpl“ može da se podiči, do ispisnika Gilana, Glovera, Pejsa i Ejrija, koji ih pamte iz „zlatnih dana“.

Da su nekadašnje „bundžije“, koje su uticale na generacije rok muzičara, sa stažom od gotovo pet decenija i impresivnim opusom, omiljeni bend, ne samo fanova širom sveta, već i političke elite (svirali na „uvce“ nekadašnjem predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu) dokazuje i to da je njihovom nastupu u Areni prisustvovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa suprugom.

Nešto posle 21 sat dramatični zvuci koji su dolazili iza svetlećeg zastora, izazvali su ovacije posetilaca, a kako je zavesa pala, odmah je krenulo „prženje“ rokera sa scene. Akcenat su, kako se i očekivalo, stavili na svirku i moćne rifove, a ne na „čuda tehnike“. Produkcija je podrazumevala svedenu binu i zanimljiva svetlosna rešenja, i projekcije koje su lepo pratile muziku. Dok su se ostali članovi benda, kao i većina publike, „povinovali“ rok ikonografiji, pevač Jan Gilan bio je obučen kao da je krenuo na džogiranje....

Počeli su numerom „Apres Vous“ sa novog albuma, i iako su tokom koncerta izveli još nekoliko pesama sa tog diska, one su naišle na najslabiji prijem. Neki su čak imali zamerke na set listu britanskih rokera, a i letimičan pogled na dvoranu, izuzimajući najenergičnije u fan pitu, bio je dovoljan da se primeti da je nekadašnje „mlataranje glavom“, skakanje, ili sviranje „vazdušne gitare“ zamenilo snimanje telefonima. Tek kada bi se Gilan obratio publici odajući joj priznanje ili kada bi joj mahao dvorana bi se „digla“. Pevač „Dip parpla“, čiji je glas počesto nadjačavala svirka benda, ostavljao je dosta prostora majstorijama Morsa, Ejrija, Glovera i Pejsa povlaćeči se sa bine. Proveli su obožavaoce, kako je i Gilan rekao, od avangarde do tamnica terora. Tek kada su svirali „Lazy“, „Hell to Pay“ ili „Perfect Strangers“fanovi su horski pevali, a to je naročito došlo do izražaja prilikom izvođenja„Smoke on the Water“. Posle „najskidanijeg“ rifa u istoriji rokenrola, i konačno opšte pomame u Areni, bis se podrazumevao!

J. K.