Kotoko konjanici, čuvari duše

Posetioci Muzeja afričke umetnosti bili su najbezbednije osobe u Beogradu. Gardu im je činilo tri stotine kotoko konjanika. Koliko god minijaturni, pored njih niko ne može imati razloga za brigu ili strah.Jerte figurice, izložene u vitrinama muzeja, po verovanju žitelja srca Afrike predstavljaju najmoćnije amajlije za zaštitu od duhova koji izazivaju slabost duše, tugu, strah, otuđenost ili bolesti.

Sićušni konjanici, veličine od dva do četrnaest centimetara, mahom su naoružani mačem i štitom. Izuzetnom skulptorskom veštinom pripadnika Kotoko naroda, koji nastanjuje zemljeoko jezera Čad, Nigeriju, Kamerun i Čad, uspevaju da na minijaturnim figurama vidljivim učine i druge detalje, poput sedla ilibisaga na konju. Ti talismani su izrađeni od bronze, bakra, mesinga, srebra, gvožđa, aluminijuma, a retki primerci su od slonovače i terakote. Najčešće se nose kao privesci na ogrlicama i narukvicama, na kojima su nanizane i kauri školjke, kožni amuleti gri-gri  i praporci, takođe amajlijekoje čuvaju od loših uticaja duhova ili služe kao dar kojima se obezbeđuje njihova naklonost, objašnjava Marija Ličina, kustos muzeja i autor postavke, u kojoj su predmeti iz zbirke renomiranog italijanskog kolekcionara afričke umetnosti Pjerluiđija Peronija.

– Tek krajem 19. veka zabeleženi su prvi zapisi o kulturnoj tradiciji Kotoko naroda zahvaljujući francuskim etnografima koji su istraživali taj deo Afrike. Na tom prostoru i danas živi oko 50.000 pripadnika teetničkegrupe,ali su sve manje zastupljene amajlije s motivima konjanika –ističe Ličina.

Dok su odrasli upijali reči kustosa,mališani su u glini pravili konjanikei detalje koje su uočili u vitrinama: mač, uzde, štit…U veštinu oblikovanja gline uputila ih je Milica Josimov, vajarka. Najbolji radovi nastali u ovoj radionici, kroz koju je do sada prošlo nekoliko stotina dece, biće izloženi u junu u vreme održavanja Afro festivala.

Ova vredna Peronijeva kolekcija prvi put je prikazana pre tri godine na izložbi u Milanu, a Beograđane će kotoko konjanici štititi do 30. aprila.