Roman „Južnjaci marš” na velikom platnu

Slovenački film „Južnjaci marš” Gorana Vojnovića, premijerno će biti prikazan večeras u 20 sati u bioskopu „Sinepleks” u TC „Delta siti” u Beogradu. Glavne uloge ostvarili su mladi glumci Benjamin Krnetić, Dino Hajderović i Ivan Pašalić, uz iskusnije Meta Jovanovskog, Mustafu Nadarevića i Emira Hadžihafizbegovića koji je na festivalima u Kotbusu i Parizu nagrađen za rolu u ovoj drami.

Film koji je nastao prema istoimenom Vojnovićevom romanu, u Srbiji ga objavio „Rende”, govori o četvorici prijatelja koji žive u Ljubljani, a čiji se životi jedne noći, posle susreta sa policajcima, potpuno preokrenu.

– Junaci mog romana i filma dolaze u sukob sa okolinom, nevešti da iz tog sukoba izađu kao pobednici. Od roditelja su nasledili otpor prema toj okolini, a i nesigurnost iz koje taj otpor i proizlazi. Kada vas odgaja neko ko se oseća izgubljeno, onda to često ima kobne posledice – smatra reditelj.

Goran Vojnović (1980) radnju romana i filma je smestio u ljubljansko naselje Fužine u kom je i odrastao, pa se nameće pitanje da li je ova priča autobiografska:

– „Južnjaci marš” jeste priča o mom naselju, mojoj porodici, prijateljima i susedima. Na Fužinama sam živeo 22 godine i imao sam potrebu da ispričam tu priču. Roman i knjiga su neka vrsta oproštajnog pismo sa svetom u kome sam odrastao, ali i neka vrsta obračuna sa njim. Kada vam je nešto blisko, onda to volite i mrzite, u isto vreme. 

U svojim delima autor ni rečju ne govori o ratu u bivšoj SFRJ, ali su to upečatljivi roman i film o nacionalnim razlikama:  

– Direktnim uplitanjem rata u ovu priču ponudilo bi pogrešan uzrok netolerancije iako je istina da je povećani slovenski nacionalizam devedesetih ite kako srodan srpskom ili hrvatskom nacionalizmu i da to nisu odvojene stvari. U Sloveniji se uvek činilo da se rat u SFRJ odvijao negde daleko i bilo bi pogrešno tvrditi da nacionalne netrpeljivosti u Ljubljani proizlaze iz rata. Naročito jer tu skoro nikada, pa ni za vreme rata nije bilo izrazitih tenzija između Srba, Hrvata i Bošnjaka – smatra reditelj koji se u svojim delima bavi problemima uključivanja doseljenika sa juga u slovenačko društvo.

Njegov film samo u Sloveniji videlo je 55.000 gledalaca, što je odličan rezultat. I roman je bio čitan, Vojnović je osvojio brojne nagrade, ali i tužbu direktora slovenačke policije, koji je smatrao da knjiga vređa tamošnje policajce. Ipak, tužba je povučena posle burnih reakcija u javnosti

– Na sreću sve se završilo za dva dana, slučaj je zaustavila tadašnja ministarka unutrašnjih poslova i pre nego što je došao do tužilaštva.

----------------------------------------------

Zbog lične pohlepe smo završili na tuđoj uzici

U razgovoru za naš list, Vojnović je istakao da članstvo njegove zemlje u EU ima svoje prednosti ali i mane, i da Slovenija danas ne upravlja svojom sudbinom:

– Već nekoliko godina se borimo sa finansijskom krizom i jasno je da smo pretežno zbog lične gluposti i pohlepe završili na tuđoj uzici. Nažalost, ljudima još nije jasno šta bi trebalo da čuvaju i štite. U Sloveniji se dakle trese zemlja, neboderi se ruše, a mi stojimo na balkonima i hvatamo tuđe račune za struju.