Još je rano za „četvorku” u NBA

Da su se stvari preuranjeno zahuktale videlo se juče kada je portparol NBA zvanično morao da demantuje da se u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu ozbiljno razmatra mogućnost uvođenja šuta za „četiri” poena. O tome, kao i o eventualnim većim dimenzijama terena, na nedavno održanom susretu „Sve zvezde” u Nju Orleansu, pred kamerama tv mreže ESPN govorili su Rod Torn, predsednik službe zadužene, pored ostalog i za promenu pravila igre, i Kiki Vandevejk, njegov zamenik. Oni su tada, istina hipotetički, ali ne odbacujući ideju o novom vrednovanju probacivanja lopte kroz obruč sa veće udaljenosti (sada je 7,24 m, „trojka” je uvedena u sezoni 1979/80), pričali da bi tako nešto zbivanja na parketu učinilo još zanimljivijim. Brzi odgovor establišmenta samo je podgrejao sumnje da gde ima vatre ima i dima, jer i Torn i Vandevejk nisu u NBA od juče, a ESPN je stalni medijski pratilac lige već dugi niz godina.

Pored ovoga dosta se poslednjih nekoliko dana spekuliše da li će Lejkersi i zvanično van stroja staviti Kobija Brajanta. Prva zvezda ekipe iz „El Eja” posle samo šest mečeva u decembru prošle godine ponovo se povredila, a prethodno je pauzirala od 12. aprila zbog kidanja Ahilove tetive. Sada je koleno druge noge u pitanju, a Brajant je juče putem Tvitera saopštio da će pauzirati još najmanje tri nedelje.

Sa treninzima će danas, prvi put od 2. januara, početi i Nemanja Nedović, reprezentativac Srbije i član Golden stejta. U dosadašnjem toku prvenstva on praktično u „Ratnicima” nije dobio pravu šansu (na 21 utakmici ukupno pod koševima 134 minuta, uz 24 poena,15 skokova i 12 asistencija za to vreme), ali nije baš protraćio sezonu pošto je pružao zapažene partije u pomoćnoj NBA, braneći boje Santa Kruz Voriorsa.

U boljoj situaciji je Miroslav Raduljica, drugi Srbin u NBA: na 38 mečeva, za prosečno 10,42 minuta bio je strelac prosečno 4,4 poena uz 2,4 skoka i 0,5 asistencija. Ruku na srce Milvoki je za razliku od Voriorsa tim bez ovogodišnjih uspeha pa i to je jedan od razloga zašto Raduljica više da igra.

U nekoliko ranijih sezona već je bila uočljiva razlika, ali 2013/14 jaz između „Istoka” i „Zapada” postao je prava kvalitativna provalija na štetu ovih prvih. Tako su među plej-of ekipama na „Istoku” i Bruklin, Šarlot i Atlanta, klubovi sa negativnim odnosom pobeda i poraza, dok na „Zapadu” Memfis kao „pozitivac” i Minesota sa boljim skorom od istočnih kolega, nisu među osam. Ili: na „Istoku” samo Majami i Indijana mogu do titule, dok na drugoj strani legitimni takmičari u borbi za šampionski trofej su Oklahoma, San Antonio, L. A. Klipers i Hjuston.     

Plasman, Istočno udruženje, Atlantik: Toronto (32 pobede i 25 poraza, procenat uspešnosti 56,1 odsto), Bruklin (26-28, 48,1 %), Njujork (21-36, 36,8 %), Boston (19-39, 32,8%), Filadelfija (15-42, 26,3 %); Central: Indijana (43-13, 76,8 %), Čikago (30-26, 53,6 %), Detroit 23-34, 40,4 %), Klivlend (22-36, 37,9 %), Milvoki (11-45, 19,6 %); Jugoistok: Majami (40-14, 74,1 %), Vašington (29-28, 50,9 %), Šarlot (27-30, 47,4 %), Atlanta (26-30, 46,4 %), Orlando (17-42, 28,8 %). Zapadno udruženje, Severozapad: Oklahoma (43-14, 75,4 %), Portland (39-18, 68,4 %), Minesota (28-29, 49,1 %), Denver (25-31, 44,6 %), Juta (20-36, 35,7 %); Pacifik: L. A. Klipers (39-20, 66,1 %), Golden stejt (35-22, 61,4 %), Feniks (33-23, 58,9 %), Sakramento (20-37, 35,1 %), L. A. Lejkers (19-38, 33,3 %); Jugozapad: San Antonio (40-16, 71,4 %), Hjuston (39-18, 68,4 %), Dalas (35-23, 60,3 %), Memfis (31-24, 56,4 %), Nju Orleans (23-33, 41,1 %).

Parovi plej-ofa kada bi borba za titulu počela danas, Istočno udruženje: 1. Indijana – 8. Atlanta, 2. Majami – 7. Šarlot, 3. Toronto – 6. Bruklin, 4. Čikago – 5. Vašington; Zapadno udruženje: 1. Oklahoma – 8. Feniks, 2. San Antonio – 7. Dalas, 3. Hjuston – 6. Golden stejt, 4. L. A. Klipers – 5. Portland.