Tako su i Srbi postajali nacisti

Bivša šefica američke diplomatije Hilari Klinton uporedila je rusku intervenciju na Krimu s nacističkom invazijom tridesetih godina prošlog veka.

„Ako vam se čini da ste ovo već videli, to je zato što je Hitler to uradio 1930”, izjavila je u sredu na privatnom skupu u Kaliforniji, prema informaciji objavljenoj u listu „Long bič pres telegram”.

„Hitler nije prestajao da govori kako su svi etnički Nemci, poreklom Nemci, u mestima kao što su Čehoslovačka, Rumunija i druga, ugnjetavani. Govorio je da mora da zaštiti svoj narod i to je sve unervozilo. Kada (Vladimir Putin) posmatra Ukrajinu, on vidi mesto koje, po njemu, predstavlja sastavni deo majke Rusije”, citirana je Klintonova, koja je u članku predstavljena kao potencijalni kandidat demokrata za predsednicu na izborima 2016. godine.

Ovo poređenje Putina s Hitlerom lansirao je nekoliko dana ranije Bernar Anri Levi, koji se od rata u Bosni, ratova na Bliskom istoku, u Čečeniji, Gruziji, Libiji i sada u ukrajinskoj krizi, pojavljuje kao neka vrsta neformalnog šefa diplomatije. Njegov uticaj na zapadno javno mnjenje često je veći od uticaja francuske vlade, a njegovi sagovornici u svetu neretko i misle da govori u njeno ime. Francuski filozof održao je prošle nedelje govor i na Trgu Majdan u Kijevu, poručivši okupljenima da se na njih ustremila sila „koja se sprema da amputira Ukrajinu i učini ono što se nijedna sila, ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nije usudila da uradi već decenijama”.

„Argument je poznat”, rekao je Levi, „to je argument koji je Hitler upotrebio 1938. godine o Sudetima koji govore nemački da bi zauzeo Čehoslovačku.”

To što su Klintonova i Levi upotrebili isto poređenje nikako nije slučajno. Njihovi argumenti nisu nepoznati, to su isti argumenti koje su upotrebili pre dvadesetak godina u vreme ratova u Jugoslaviji i koje su zapadni lideri smatrali sasvim legitimnim da se umešaju i pogaze iste one principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta zbog kojih sada ulaze u sukob s Rusijom.

Tada se poređenje s Hitlerom odnosilo na Miloševića, kao što se danas odnosi na Putina.Ova stilska figura nije stvar neznanja niti besprimernog prevrtanja istorijskih činjenica, već vešto osmišljene propagande koja računa na kratko pamćenje i efekat šoka s ciljem da se ostavi snažan utisak na javno mnjenje.

Ovaj marketinški trik, koji je primenjen radi oblikovanja zapadnog javnog mnjenja u poslednjoj deceniji prošlog veka, opisao je još 1993. godine francuski novinar Žak Merleno u knjizi „Sve istine o Jugoslaviji nije dobro reći”. Merleno, koji je pratio pregovore o Vens-Ovenovom planu u Ženevi 1993. godine, na kojima su lideri bosanskih Srba, Hrvata i Muslimana pregovarali o mirovnom rešenju, bio je iznenađen kada je od predstavnika Ujedinjenih nacija čuo sledeće: „Svaki put kada nam se čini da ćemo postići dogovor, krene antisrpska kampanja i vratimo se na početak”.

Istraga je Merlenoa odvela na drugu stranu Atlantika, do firme „Rader Fin”, čiji mu je direktor objasnio kako se obavlja demonizacija odabrane mete i pridobija javnost u korist „žrtve”. Zahvaljujući kampanji o zatvorima koji su predstavljeni kao koncentracioni logori, Srbi su u očima nezainteresovane većine postali nacisti.

Jednostavno, poput scenarija za film holivudske B produkcije, ili u najboljem slučaju Tarantinove parodije filmova o Drugom svetskom ratu, „Prokletnici”, u kojoj kazneni odred Jevreja prelazi Atlantski okean i razbija nacistima glave bejzbol palicama.

Za širenje ovakve slike po svetu upotrebljeni su ljudi poput Bernara Anrija-Levija, koji je uložio veliki trud u medijskoj borbi, kao što danas čini protiv Rusa.

Apsurd je utoliko veći što su u Ukrajini na vlasti zaista nacisti, oličeni u partiji „Svoboda”, koja je ušla u ukrajinsku Radu sa 10 odsto glasova, odnosno oko dva miliona glasača, i iz koje dolaze tri ministra u sadašnjoj vladi.

Zabrinut zbog rasta ekstremizma u Ukrajini, Evropski parlament je prošlog decembra izglasao dokument u kome se stavovi ove partije opisuju kao „rasistički, antisemitski i ksenofobični”, protivni vrednostima i osnovnim principima Evropske unije. Detalj koji ne interesuje Bernara Anrija Levija jer se ne uklapa u njegovu misiju.