Šta Tesla znači Srbima, a šta svetu

Ako je Isak Njutn, tvorac teorije gravitacije, sahranjen u Vestminsterskoj katedrali, zašto onda ideja da se urna Nikole Tesle sahrani u porti Hrama Svetog Save izaziva toliko kontroverzi? Priča o bici za Teslinu urnu tako je jednostavna i tako naša, da na momente poprima elemente grotesknog.

O Nikoli Tesli znamo sve i gotovo ništa. Ne znamo jednu od najvećih tajni: ko jebio taj mistični čovek za koga, što vreme više odmiče, postoji sve veće interesovanje takozvanog velikog sveta. Nikada mi, obični smrtnici, nećemo saznati puteve, dimenzije i galaksije kojima je Nikola Tesla putovao. Ali kao da svi u Beogradu danas znaju gde bi taj put trebalo da se završi.

– Prenesite ga u Hram Svetog Save i sahranite ga kako dolikuje čoveku – predlažu u SPC, Vladi Srbije i privremenom organu Grada Beograda.

– Ostavite Nikolu Teslu na miru – uzbunili su se ugledni predstavnici građanske Srbije i nevladini sajber aktivisti na društvenim mrežama.

Ko je, dakle, upalio svetlo, kada je sudbina Tesline urne u pitanju?Aktivisti nevladinog sektora najavljeno premeštanje urne u portu Hrama shvatili su kao impuls za buđenje iz učmalosti. Kao da im je elektrošok za aktivizam poslao lično Tesla, te su ubrzo nakon inicijative patrijarha, odlazeće Vlade Srbije i privremenog organa Beograda, osnovali „Fejsbuk” stranicu „Ostavite Teslu na miru”. Građanska Srbija se tako probudila i odlučila da 8. marta izađe na ulicu.Okupilisu se ispred Muzeja, protestujući protiv toga da se zemni ostaci velikog naučnika premeste u Hram. Bio je to miting podrške za opstanak urne koja je decenijama izložena u zgradi Muzeja tvorca naizmeničnih struja koji je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu.

Pozorišni kritičar Ivan Medenica, u emisiji „Peščanik”, potenciraoje da se antimoderna definicija srpske nacijejoš jednom potvrdila svođenjem njenog identiteta naversku pripadnost,odnosno – pravoslavlje. Taj ekskluzivni pravoslavni identitet srpske nacije, objašnjavaju borci za ostanak urne u Muzeju, zapravo je trebalo potvrditi prenošenjem urne u posed Srpske pravoslavne crkve.

Takav stav inspirisao je nevladine i sajber aktiviste da aktiviraju sukob niskog identiteta sa takozvanim prvosrbijancima i pravoslavcima, pa je miting podrške urni bio izuzetno munjevit i uspešan: privremeni organ Grada Beograda odmahje zamrzao odluku o preseljenju zemnih ostataka velikog naučnika. Cinici bi rekli, u strahu da se demonstracije ne prošire, a Tesla se, nehotice, ne stavi na čelo opozicije. Embargo na premeštanje urne, dakle,traje dok se ne održe izbori.

Ideja Sinoda o sahrani zemnih ostataka Tesle nije nova. Potiče još od 2006. godine, s obrazloženjem SPC da ona nikada nije oklevala da Teslu prepozna kao jednog od svojih najvećih sinova.

Nikola Tesla je, po tom obrazloženju, svedok jedne od najvećih tajni koja pripada samo njemu i Bogu.On zna kako je načinjena svetlost, kako je razdvojen dan od noći i kako to nastade svetlost. Da li je ta konekcija dovoljna da ga SPC prisvoji ili samo pristojno sahrani?

Tomovi istraživanja i doktorskih disertacija napisani su o tom genijalnom čudaku, koji je poslednje godine života proveo u apartmanu broj 3327, na 33. spratu hotela „Njujorker”. Njegova javna otkrića promenila su svet zauvek, njegovi tajni izumikoje je, nakon njegove smrti, pokupio Ef-Bi-Aj, jednako su enigmatičnikao i čitav njegov život – zemaljski i tamošnji. Ko zna gde, u kojem Univerzumu.

Protivnici premeštanja urne u Hram Svetog Save pozivaju se na činjenicu da je genije kremiran, što se protivi kanonima Crkve.

Ali, element tajnovitosti krije se upravo u drugom podatku: da je Tesla najpre – sahranjen. Crkveno opelo nad kovčegom Nikole Tesle održano je u katedrali Svetog Jovana Bogoslova. Umesto odsutnog vladike Dionisija, poglavara SPC u Americi, opelo je održao protojerej stavrofor Dušan Šukletović, starešina srpskog pravoslavnog njujorškog hrama Sveti Sava, uz sasluženje prote Milana Mrvčina iz Lebanona u Pasadeni.

Nikola Tesla je, dakle, sahranjen na groblju Fernklif istog dana, 12. januara 1943. godine. Na njegov zahtev, čuveni violinista Zlatko Baloković svirao je melodiju „Tamo daleko” dok je Teslin kovčeg spuštan u raku.

Ostaje nedoumica: zašto je dva i po meseca kasnije, 25. marta, po zahtevu Teslinog naslednika Save Kosanovića, telo ekshumirano, a potom kremirano?Da li je to bila Teslina ili Savina želja? Ili nekog trećeg? Ovo poslednje bilo bi idealna građa za teoriju zavere. Kao što tom opusu pripadaju spekulacije da SPC, zapravo, priprema kanonizaciju Tesle.

Naime, posle Tesline smrti, staranje o njegovoj imovini pripalo je, prema sudskoj odluci američkih vlasti, upravo Savi Kosanoviću, srpskom političaru, publicisti i diplomati, koji je u to vreme bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu. Posle Drugog svetskog rata prešao je na Titovu stranu.

Kosanović je odigrao ključnu ulogu u prebacivanju urne s Teslinim pepelom u Beograd, diplomatskom poštom. Potom je urna smeštena u zgradu Muzeja, koju su komunisti posle oslobođenja oduzeli porodici Genčić.

I tada su svi želeli Teslino zaveštanje: i šef Ef-Bi-Aj-a Edgar Huver, čiji su ljudi zaplenili njegove spise, i kralj Petar Drugi Karađorđević, koji ga je posetio u Njujorku 1942. godine. S Teslom je želeo da se na neki način poveže i Josip Broz, koji je 5. decembra 1952. godine lično potpisao rešenje o osnivanju Muzeja Nikole Tesle.

I sada ga žele svi: i SPC i nevladini aktivisti i političke partije i hiljade običnih, iskrenih poštovalaca velikog genija. Treba li većeg dokaza da je Tesla iznad svih njih? Iako se u Teslinu svest uselio misticizam, povezan sa skepsom, on nikada nije skrivao svoje srpsko poreklo, dok je u najtežim iskušenjima, kao što je bila smrt njegove majke,kao već slavan naučnik, proveo tri nedelje oporavljajući se u manastiru Gomirje, u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikola.Nije, takođe, tajna, da se Tesla, u poznim godinama, približio budizmu, ali i kosmičkoj konekcijisa Svemirom, ma šta to značilo.

Da li je, onda, bolje da njegovi zemni ostaci i dalje budu izloženi u žutoj kugli, u muzeju u davno otetoj kući, kao u kući duhova, gde će se deca i turisti klanjati geniju po kojem je ime dobilo mnogo institucija u zemlji i svetu. Po Tesli je, na nekom od zasedanja Avnoja, nazvana i Šesta lička divizija, ali i najčuvenije vozilo na elektropogon. Kao i jedan američki hevi metal bend, koji mu je odao počast, nazvavši Teslu i osnivačem rokenrola. Rokeri su, naime, mislili na električne gitare i pojačala.

Možda bi, zapravo, kompromisni predlog bio da genije bude sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu? Možda bi bilo dovoljno samo napisati na ploči da tu počiva Tesla? I ništa više, jer bi samo tim prezimenom bilo rečeno više od bilo čega.

Jedna dilema ipak ne postoji. Opsednut proviđenjem, strahovima i utvarama koji su ga progonili, na ulazu u apartman broj 3.327 hotela „Njujorker”, Nikola Tesla je pred smrtnapisao: „Ne uznemiravaj!”

Aman, odnosno amin, ljudi! Kada bi bar zrno mozga od pepela genija moglo da se ulije u naše glave… Što, uzgred, nije nemoguće, ako je genije radio na transferu energije i materije na daljinu: s onoga na ovaj svet.

Aleksandar Apostolovski