Rasna diskriminacija – opasnost ignorisanja

Na dan kada se, povodom poziva Ujedinjenih nacija da povećamo napore kako bismo uklonili sve oblike rasne diskriminacije, podsećamo na izgubljene živote boraca protiv aparthejda i odajemo im počast, vredi pogledati i u sopstveno dvorište. Srbija, kao i većina zemalja u regionu, istorijski nije bila posebno poprište rasne diskriminacije jer geografski ne predstavlja predeo u kome dolazi do susreta rasa, onako kako to teorija i praksa rasne diskriminacije zahtevaju. Cinici bi rekli da u sudaru sa korovom nacionalne mržnje poslednjih decenija rasna diskriminacija nije imala nikakve šanse. Vremena se menjaju i pojačane ljudske migracije u savremenom dobu stvaraju nove izazove i podstiču nove procese, koji mogu poći po dobru ili po zlu. Činjenica da su uzroci tih migracija najčešće ratovi i siromaštvo, od koga ni Srbija kao tranziciona zemlja nije pošteđena, u prvi plan gura problemsko lice migracija. O raznovrsnim koristima koje migracije sa sobom takođe mogu da donesu retko ko razmišlja, a kamoli radi nešto što bi im omogućilo da se pokažu.

U svakom slučaju, nedostatak sredstava i strateškog promišljanja ne sme da bude povod ni opravdanje za nepoštovanje ljudskih prava.

Siromaštvo tera rasnu većinu da i ono što je nekada smatrala vrlinom – pomoć pripadnicima druge rase – u situaciji sopstvene oskudice, nemaštine i trpljenja počne da posmatra kao pretnju sebi i povredu svojih prava i interesa. Tako se i desilo da baš za vreme dekade „posvećene” Romima, distanca prema njima, a sudeći prema napadima na njih, javnom izražavanju antiromskih stavova i otporu prema merama afirmativne akcije, bude povećana. Kada se mnogi muče da obezbede kakav-takav krov nad glavom, dodeljivanje socijalnih stanova Romima može, ako nije iskreno i dovoljno objašnjeno, biti ogrev za rasističku vatru. A kada Romi počnu da se protive iseljenju iz dodeljenih stanova zbog neplaćenih računa za grejanje i struju (koji su finansijski izazov i za ekonomski mnogo jača domaćinstva), tu je i varnica. Tako opšte siromaštvo, zbog nedostatka sredstava za socijalna davanja i efikasnih mera za zapošljavanje, ne samo da podstiče nerazumevanje koje uzrokuje diskriminaciju već dodatno pojačava strukturno siromaštvo rasne manjine.

Podsećamo da je zaštitnik građana izradio i uputio Narodnoj skupštini poseban izveštaj o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma. Iz njega se vidi koliko je država u pogledu tog unapređenja ostala na deklarativnom terenu, bez stvarnih, praktičnih mera.

Protok ilegalnih migranata i položaj azilanata, uglavnom druge rase, u Srbiji je široko ostao neprepoznat kao pitanje ljudskih prava i elementarne humanosti. Usled mnogih manjkavosti i propusta državnih mehanizama koji postoje upravo da se njima bave, u javnosti je uglavnom prikazan kao problem bezbednosti. Bežeći od siromaštva i rata, stotine ljudi iz (tople) Afrike i Azije u jednom momentu našli su se pod srpskim snegom, u zemunicama i pod šatorima u šumi. U takvoj situaciji, svako bi tražio način da preživi, što nekada može predstavljati povredu prava i interesa drugih. Takvi problemi ne rešavaju se sami od sebe. Na državi je da radom svojih institucija omogući da čovek čoveku bude baš to – čovek, a ne vuk.

Kada se na manjak razumevanja i teške ekonomske okolnosti doda neprimenjivanje ili nepravilna primena propisa i neodgovornost – rasna diskriminacija još brže kuca na vrata. Propisi i procedure koje se tiču ilegalnih migranata i azilanata ne primenjuju se ili se nepravilno primenjuju. U ovom trenutku ne zna se koliko sredstava i na koji način je utrošeno za unapređenje položaja Roma.

Siromaštvo, neefikasnost državnih organa i izostanak antidiskriminativnih sadržaja u obrazovanju i medijima, od rasnih i drugih različitosti pravi bauka, pretnju. A ne samo da može drugačije, moralo bi. Različitost može i bukvalno značiti bogatstvo.

Zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina