Najlepši poklon za 100. rođendan

Preksinoć je Srbija dobila novog pobednika nacionalnog Kupa. U julu će Vojvodina igrati kvalifikacije za Ligu Evrope i ukoliko ovaj perspektivni tim bude ostao na okupu i naredne sezone, Novosađani će s pravom konkurisati i za naslov budućeg prvaka države u fudbalu.

Da li ima lepšeg poklona za 100. rođendan od osvojenog trofeja i to u borbi sa istim onim rivalom od koga su pre godinu dana bili poraženi. Zato se danas mnogi s pravom pitaju u čemu je tajna uspeha Novosađana?

Posle smrti Ratka Butorovića, po mnogima tvorca nove Vojvodine, klub je, kao što se i moglo očekivati, zapao u krizu. Ipak, novi predsednik Milenko Jokić, novosadski privrednik, generalni sekretar Radisav Rabrenović, sportski direktor Zoran Pavlović i igrači naravno, brzo su se organizovali, dali sve od sebe kako bi Vojvodina vratila stari sjaj.

U svaku akciju išlo se planski i organizovano, tiho i nenametljivo, a angažovanje iskusnog trenera Branka Babića čini se da je bio pun pogodak. Pod njegovim vođstvom stasavali su mladi igrači a oni iskusniji uspevali da zadrže visok nivo forme. Na kraju ni rezultat nije izostao.

– Shvatili smo da bez planskog i organizovanog rada nema ni uspeha. Angažovanjem nekih novih ljudi, koji su punim srcem došli u Vojvodinu, ostvarili smo željeni rezultat i to u godini jubileja. Znali smo dobro da će rođendansko slavlje biti još veselije ako u Novi Sad donesemo pehar. Ovim uspehom ispunili smo san mnogih prethodnih generacija, kaže neumorni  generalni sekretar Rabrenović.

Na „Karađorđu” se pojavila nova plejada mladih fudbalskih asova: Radoja, Ivanić, Poletanović, Gaćinović, Milinković Savić, Babić. Uz dobar stručni rad sa iskusnim trenerom i uz nesebiču pomoć svojih starijih kolega sa Alivodićem, Pekarićem, Veselinovićem, ovi mladići Vojvodine, koji već sada izazivaju veliku pažnju mnogih evropskih klubova, oni mogu još više.

Samo je pitanje strpljenja, odnosno pitanje, hoće li Vojvodina, kao i većina naših klubova, kada se uskoro bude otvorila evropska pijaca,  ustuknuti pred naletima bogatijih klubova. Ukoliko Vojvodina pronađe mehanizme da zadrži tu decu, onda bi zarada sledeće godine mogla biti utrostručena.

Uspeh novosadskog tima u Humskoj pomno je pratio i Milan Jovanović, nekadašnji golgeter „lala” i bivši igrač belgijskog Anderlehta, kome je predsednik Jokić, krajem prošle godine ponudio ulogu direktora kluba.

– Uvek sam uz Vojvodinu. Prezadovoljan sam ostvarenim rezultatom i osvajanjem Kupa. Svaka čast momcima,  zadovoljan sam i načinom na koji je jedna mlada generacija igrača uspela da pobedi u finalu, i na kakav se način predstavila ne samo domaćoj javnosti. Jednostavno imali su ogromnu želju da pobede, rekao je posle osvojenog Kupa nekadašnji fudbaler Vojvodine i belgijskog Anderlehta.

Jovanović kaže da još nije doneo odluku hoće li prihvatiti ponudu Vojvodine.

– Sebe smatram odgovorim čovekom. Još uvek sam na neki način u takozvanoj fudbalskoj tranziciji. Tačno je da sam dobio ponudu, tačno je da još uvek nisam na nju odgovorio, ali to ne znači da ne volim Vojvodinu. Naprotiv, Vojvodina mi je uvek u srcu. Zahvalio bih se predsedniku Jokiću i generalnom sekretaru Rabrenoviću na ponudi. Videćemo…

Kakav su utisak ostavili igrači Vojvodine na brojne skaute koji su gledali finale Kupa?

– Njima je naše fudbalsko tržište uvek interesantno. Nažalost, nemamo mehanizam kako da te mlade igrače, pred kojima je lepa budućnost, zadržimo. Bez kontinuiteta nema ni nekog napretka. Klupski fudbal u Srbiji će se podići onog momenta kada u njega uđe ekstremno ogroman kapital iz inostranstva. Jednostavno, bez toga nema nam boljitka, istakao je Milan Jovanović.