Neki od najinteresantnijih članova vlada od 2001. do danas

Nebojša Čović, potpredsednik Đinđićeve vlade, do kraja prošle godine, kada je postao član privremenog veća Beograda, dugo je bio van politike. U imovinskoj karti iz 2010. prijavio je da poseduje deo akcija FMP-a i „Kobe grupe”, ali u poslednjem izveštaju iz decembra prošle godine ostalo jesamo da on raspolaže sa 12,98 odsto akcija u „Kobi grupi” čija vrednost iznosi 761.946 dinara. Čović je predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda i potpredsednik istoimenog fudbalskog kluba. Kao predsednički kandidat i lider Demokratske alternative 1997. godine objavio je spisak svoje imovine u kome je naveo stan od 194 kvadrata u naselju Čukarica. Stan je dobio od FMP-a u kom je od 1990. bio direktor i otkupio ga je u skladu sa zakonom. Taj stan je i sada jedina nepokretnost koja je navedena u njegovoj imovinskoj karti. Čović je tada imao „golf” star tri godine, naveo je i da su jedina primanja u porodici njegova i plata supruge, a saopštio je čak i da njegov otac poseduje stan od 56 kvadrata u Železniku. Sada nema automobil, ali ima ušteđevinu.

Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije u prvoj vladi posle 5. oktobra, svakako je jedan od najbogatijih političara u Srbiji i jedan od onih o čijoj se imovini najviše u javnosti polemisalo. Politički protivnici su ga jedno vreme „propitivali” kako je stekao 11 miliona evra. U decembru prošle godine podneo je ostavke na poslaničku i stranačku funkciju jer je od 1. januara postao izvršni direktor investicione banke „Lazard” sa sedištem u Parizu. Od 2005. bio je angažovan na mestu direktora francuske banke „Kredi agrikol” za Istočnu Evropu, ali je napustio tu funkciju posle povratka u Vladu Srbije 2008, kada je izabran za potpredsednika i ministra za nauku i tehnološki razvoj. Tada je za „Politiku” govorio, pošto se uveliko u javnosti raspredalo o njegovom navodno enormno naraslom bogatstvu, da je jedan od značajnijih poreskih obveznika u Srbiji, podsetivši da je bio prvi Srbin suvlasnik najveće konsalting firme u svetu „Mekinzi end kompani”, iz koje je i došao u Srbiju 2000. godine, i imao prihode od 150.000 evra u poslednjoj godini dok je bio tamo. U „Kredi agrikolu” plata mu je bila 250.000 evra godišnje, a s tom bankom je, kao top menadžer, suinvestirao u firmu koja je posedovala akcije „Meridijan banke”.

U vreme kada je ušao u Đinđićevu vladu u Srbiji nije imao ništa. Već je legendarna priča o spavanju na tetkinom kauču u prvo vreme, dok nije iznajmio stan na Senjaku, a prvo što je kupio ovde bio je kabriolet kragujevačke „Zastave”. Taj „jugo kabrio” je jedini automobil koji ima, po poslednjoj prijavi imovine prošle godine, ali ima i kuću od 425 kvadrata i plac od devet ari (kupovina), kao i nasleđene plac od 12 ari i šumu od 32 ara. Ima ušteđevinu, vlasnik je firme „House of Europe Invest B. V” u Holandiji, a poseduje i 99 odsto akcija firme „Sci Almil”, vrednosti 1.000 evra.

Goran Novaković, ministar rudarstva i energetike u vladi Zorana Đinđića, podneo je ostavku na mesto ministra u junu 2002. godine. Danas se bavi trgovinom naftom i strujom. Kako su mediji preneli, predstavnik je akcionara kompanije „Energovind” koja zajedno s NIS-om planira izgradnju vetroparka u Plandištu. U Srbiju je došao posle demokratskih promena iz Rusije, u koju se posle ostavke i vratio. Mediji su pisali da je u toj zemlji sve vreme svog ministrovanja imao međunarodnu firmu za trgovinu strujom. U to vreme u Srbiji nije imao ništa i kao ministar je živeo kao podstanar.

Pre dve godine odjeknula je informacija do koje je došao centar za istraživačko novinarstvo (CINS) da je kupovinu Industrije poljoprivrednih mašina „Zmaj” 2006. godine Novaković obavio u saradnji s biznismenom Bogdanom Rodićem, osnivačem „Roda marketa”, s nekadašnjim vlasnikom „MB pivare” Zoranom Ćopićem, optuženim za pranje para Darka Šarića, i s članovima porodice Antona Stanaja iz Crne Gore, koji je 2011. osuđen u Srbiji zbog međunarodnog šverca cigaretama. „Zmaj” je kupljen za milion evra, uz obavezu da se investira još šest miliona u narednih pet godina, ali fabrika je ubrzo zatvorena, a radnici su ostali bez posla.

Oskudne medijske informacije o Novakoviću, koji danas važi za jakog poslovnog čoveka, govore i da živi na relaciji London–Beograd, da je jedan od vodećih graditelja ekskluzivnih stanova na Dedinju preko investicionog fonda „Meridijan grupa”, a tokom afere o „energetskoj mafiji” radikali su ga optuživali da je, trgujući strujom, zajedno s Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem, oštetio državu za milione evra.

Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u vladi Zorana Đinđića, važi za jednog od najimućnijih političara. Od 2004. nije bio u izvršnoj vlasti, ali je bio narodni poslanik. Bio je partner i suvlasnik kompanije „Ekiinvestment”, koja se bavi savetovanjem i investiranjem, predsednik je Saveza ekonomista Srbije, a bio je predsednik Sportskog društva Crvena zvezda od 2006. do 2010. Član je predsedništva KK Crvena zvezda i potpredsednik je Odbojkaškog saveza Srbije.

U poslednjoj imovinskoj karti prijavio je sedam stanova površine od 30 do 160 kvadrata (šest kupljenih i jedan izgrađen), automobil „pežo 306”, 1999. godište, ušteđevinu u banci i vlasništvo nad firmom „AB Holding” (vrednost oko 433.000 evra) i polovine akcija „Belgrade Kapit.Group” (vrednost 250 evra). U prvoj javnosti dostupnoj imovinskoj karti navedeni su isti stanovi i automobil, ali je tada imao udele u više pravnih lica, između ostalih, u „Eki investment”, „Agrobanci”, „Univerzal banci”, „AIK banci”, „Alfa plamu” iz Vranja, „Baniniju” iz Kikinde...

Čedomir Jovanović, lider LDP-a, u javnosti važi za jednog od bogatijih političara. On je bio potpredsednik vlade nekoliko meseci od ubistva Zorana Đinđića do izbora prve Koštuničine vlade 2004. U poslednjem imovinskom izveštaju prijavio je kuću od 120 kvadrata s okućnicom od 25 ari, stan od 85 kvadrata i okućnicu od 36 ari, kuću od 300 kvadrata i okućnicu od 40 ari i obradivu zemlju od oko 80.000 kvadrata – sve stečeno nasledstvom. Ima i ušteđevinu, ali nema nijedan automobil. Poseduje 45 odsto akcija u firmi „SHSF”, vrednosti 12.808 dinara. U prvoj „vidljivoj” imovinskoj karti iz 2010. godine nije imao nepokretnosti, imao je „tojotu prius” iz 2009. i motocikl „honda CBR” iz 2007, i ušteđevinu. Tada je imao akcije u vrednosti od 7.000 evra Kombinata aluminijuma iz Podgorice i polovinu vlasništva (vrednost 250 evra) u „Radnoj grupi”. Bogatstvo koje mu se danas pripisuje se zapravo odnosi na firmu „Agroposlovi”, čiji je vlasnik njegova supruga.

Dragan Đilas, lider DS-a i ministar bez portfelja od 2007. do 2008, jedan je od političara s najvećim imetkom. Čak ga je Boris Tadić, donedavno počasni predsednik DS-a, pozvao da kaže kako je stekao toliko bogatstvo. Trenutno se na ime Dragana Đilasa vodi trosoban stan od 90 kvadrata, automobil „be-em-ve” iz 2007. i ušteđevina. U poslednjoj imovinskoj karti iz januara ove godine navedeno je i da je vlasnik 25 odsto akcija „Multikom grupe”, čija je vrednost 56.139.880 dinara.

Rasim Ljajić, jedan od najdugovečnijih ministara, pre nekoliko godina saopštio je da ima deo porodične kuće od 80 kvadrata u Novom Pazaru, „pasat” iz 1996. godine (i da supruga vozi „golf 3”) i 12.000 evra ušteđevine. U poslednjoj imovinskoj karti iz oktobra 2012. nije navedeno ništa.

Milutin Mrkonjić nije najbogatiji, ali važi za jednog od nagalantnijih bivših ministara. Voli sve da čašćava, od radnika na gradilištima, kojima je delio svoč satove, do društva u kafini, gde je umeo da napravi ceh od koga se vrti u glavi. Ali, u imovinskoj karti nema ništa.

Milan Marković, bivši ministar za državnu upravu, mogao bi biti proglašen za najzaboravnijeg člana vlade. On ima stan od 70 kvadrata, automobil star deset godina i neku ušteđevinu. Ali je 2013. godine kažnjen sa 50.000 dinara jer je zaboravio da u imovinskoj karti navede da ima luksuznu jahtu od 254.250 evra. On se pravdao da je jahtu kupio njegov tast svojoj kćerci i da on nema nikakva prava na tu imovinu.

M. A. – B. B.