Odbrana profesije, odgovor prošlosti

Kad mi je veoma blagonaklono ponudio mesto šefa deska kao čoveku sa najviše iskustva, obrazovanom i vrednom (njegove reči), računao sam, možda se promenio, ovo više nisu devedesete. Članovi vladajućeg SNS-a koji su rukopoložili njega i njegovog zamenika se javno zaklinju u Evropu i evropske vrednosti, priznajući da su ranije mnogo grešili. Mislio sam da su vremena kad su se u „Novostima” objavljivale one čuvene fotografije sa Miloševićevog mitinga u Beranama davno prošla. Nažalost, izgleda da sam se prevario.

Poslednje javno obraćanje Ratka Dmitrovića to najbolje potvrđuje. Čudi me da nije tražio da ga pročita na RTS-u kao u njegova stara dobra vremena.

Naravno, da mene od Ratka Dmitrovića nije potrebno bilo ko da brani. Njegovi stavovi i „objašnjenja” su moja najbolja odbrana i na tome sam mu neizmerno zahvalan. Posebno, što je po ko zna koji put nepogrešivo povukao granicu između znanja i neznanja, bahatosti i pristojnosti, vaspitanja i nevaspitanja i, što je najvažnije, između profesije i partijskog poslušništva. Pravi profesionalni urednik brani svoje ljude čak i kad se ne slaže sa njima. Na neprimereno saopštenje SNS-a reaguje se odbranom na pravo misli i izražavanja, a ne kuknjavom ko ga je sve zvao „zbog mene”. Da čudo bude veće, Dmitrović čak kaže da se slaže s većinom onoga što sam rekao na RTS-u. Ali to sam nikada nije izgovorio javno, niti je za godinu dana napisao i jedan komentar na račun aktuelne vlasti. Lakše je pisati o Kristijanu i Sonji Biserko, štetnim dejstvima američkih filmova…

Nastavio je da uspešno brani svoj položaj i visoku platu koju prima u „Novostima”, otvorenim pismom u kojem uverava javnost Srbije koliko je premijer Vučić inteligentan, tvrdeći da „đuture može da smeni za 15 minuta rukovodstvo ’Politike’” zbog kritičkih tekstova o njemu. Ali on to neće, a kamoli da smenjuje jednog nepoznatog šefa deska „Novosti”. Eto u kojim filmovima živi Dmitrović, zaboravljajući da je ovo, ipak, 2014, a ne 1994, da se Srbija trenutno brani od poplava u Obrenovcu i Šapcu, a ne na potezu Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica… Da sve bude još bizarnije, samo pre dve godine Dmitrović je objašnjavao narodu Srbije kako Vučić „nema ni jednu zdravu ideju” i kako je „nedorastao mestu i vremenu” i da je reći „da” Evropskoj uniji isto što i staviti „d... na tarabu”. Ko je zapravo Dmitrović?

Ako je posle dva meseca shvatio koliko sam ja loš šef deska zašto je čekao još osam meseci da me smeni, i to, gle čuda, posle mog gostovanja na RTS-u! Nikada ni na jednom kolegijumu „Novosti”, a održavaju se redovno dva puta dnevno, nije imao nikakvu primedbu na moj rad. Trpeo je i ćutao, ali zato je izabrao pravi trenutak. Ko veli, gazda će biti zadovoljan njegovom odanošću, a usput opraće se i za one stavove od pre dve godine.

Dmitrović ne samo što je pobrkao decenije, ubacujući malo „žute”, malo LDP, a ponajviše Škorobranitelje, već je potpuno zanemario suštinu čitave priče – pravo na slobodu misli i izražavanja. I da se zbog toga ne može i ne sme odgovarati, a kamoli biti smenjen i završiti u ,,Sportu”! Za njega to pravo nije postojalo devedesetih pa misli da ne bi ni sada trebalo da postoji.

Ljut zbog ogromne podrške kolega i javnosti nepoznatom i po njemu nevažnom čoveku, u svom prilično paranoičnom obraćanju kaže da se u pozadini krije napad na uređivačku politiku „Novosti” i nacionalne vrednosti koje on navodno brani. Dmitroviću izgleda niko nije javio da je rat davno završen, da je njegovom uređivačkom umeću jedini neprijatelj prodati tiraž „Novosti” koji je u padu. Ali, on će, naravno, u svom zanosu prekaljenog borca i branioca srpstva dokazivati suprotno, isto onako uverljivo kako je objašnjavao razloge moje smene zaklanjajući se iza „Vučićeve inteligencije”.

Žao mi je što Dmitrović nije čitao moje tekstove, u raznim vremenima koje pominje. Da jeste, nikada ne bi postigao toliko autogolova za kratko vreme. Naučio bi nešto, ako ništa bar da je novinarstvo časno zanimanje. Čitajte „Sport”, vidimo se Dmitroviću!

Novinar, bivši šef Deska Večernjih novosti