Zvezdin najduže čekan dan

Na ovaj dan „zvezdaši” su čekali od 2007. Punih šest godina njihov klub nije bio prvak države u fudbalu. To je najduža suša u njegovoj istoriji.

Sada ga od toga deli samo jedna pobeda. Priliku da prebrinu „crveno-beli” imaju danas na svom stadionu protiv Beograda (17 č).

Ako ne uspeju imaju još jednu priliku. U poslednjem kolu protiv Vojvodine u Novom Sadu. Ali, Crvena zvezda, razume se, ne bi da od gotovog pravi veresiju.

Ona je ovog proleća, u odnosu na jesen, igrala kao preporođena. Broj grešaka, ili nespretnosti, drastično je smanjen.

Vidi se i da postoje uigrane kombinacije. One su, doduše, primenjivane posle prekida igre, ali to i jesu najpogodnije okolnosti za uvežbavanje, pošto igrači mogu da se razmeste kao figure u šahu.

Igralo se i pokretljive, brže... To nije ni novo, ni epohalno, ali Zvezda ranije kao da se pribojavala prodora, slobodnije igre svojih veznih igrača... Možda i nije imala fudbalere za duhovitije poteze, a možda je i previše traženo da igraju na sigurno.

Crvena zvezda, bar na papiru, nema čega da se boji. Po svemu već može da upiše da je 26. put prvak države i da je ponovo i po tome najuspešnija u našoj zemlji (Partizan ju je stigao prošle godine).

Međutim, u sportu uspesi ne dolaze sami od sebe. Mnogo je primera da onaj kome se ne pridaju nikakvi izgledi iznenadi. Zaglibe se ili potonu čak i oni timovi koji mogu da se uporede s amfibijama.

Nedavno je, u završnici engleskog prvenstva, Čelzi kod kuće izgubio od Sanderlanda, ekipe sa začelja tabele. Eto, i takvom velemajstoru kad se igra na rezultat kakav je Morinjo, i takvim vrhunskim profesionalcima kakve ima Čelzi, desi se da zašlajfuju.

I sama Zvezda se mnogo puta opekla. Verovatno je najdrastičniji primer kada je u finalu Kupa Jugoslavije 1988. izgubila od banjalučkog Borca, tada drugoligaša.

Ali, ne mora da se ide tako daleko u istoriju. I ovi njeni sadašnji igrači imaju iz čega da izvuku pouke.

„Plavo-beli” su u prošloj sezoni kao gosti izbacili Zvezdu iz našeg kupa. Ove na tabeli stoje mnogo slabije nego tada, ali i takvi kakvi jesu jesenas su namučili „crveno-bele” na Karaburmi. A uspesi u poslednjim kolima, kada su obezbedili opstanak, verovatno su im vratili i samopouzdanje.

I. C.