Kad nema Pelea, tu su Garinča i Amarildo

Dve godine pre održavanja svetskog prvenstva Čile je zadesio razoran zemljotres, najjači ikad zabeležen. Udar od 9,5 stepeni pogodio je slabo nastanjen deo Čilea oko 570 km od Santijaga i odneo oko 6.000 života (cunami je stigao do Japana, Australije i Novog Zelanda). Potpuno je uništio gradić Valdiviju u kojoj je trebalo da se održi jedna od grupa na šampionatu, ali ni ostali gradovi i stadioni nisu bili pošteđeni. Ukupna šteta po današnjim cenama iznosila je gotovo šest milijardi dolara.

Uprkos svemu tome šampionat je održan, a Čile se predstavio i kao dobar domaćin i kao zemlja s jakom selekcijom u šta su se uverili i fudbaleri Jugoslavije.

Brazil je ponovio ono što su Italijani učinili 1938. i odbranio šampionsku titulu, iako na većini utakmica nije mogao da računa na novu zvezdu svetskog fudbala 22-godišnjeg Pelea.

Najbolji mladi igrač prethodnog svetskog prvenstva i prvog trijumfa Brazila u prvoj utakmici u Čileu asistirao je Zagalu za prvi gol, a postigao drugi protiv Meksika (2:0), a u drugoj utakmici protiv ČSSR (jedini susret u kojem Brazilci nisu pobedili završen je bez golova) doživeo je ozbiljnu povredu.

Nedovoljno oporavljen zaigrao je u polufinalu protiv Čilea i vrlo brzo napustio teren zbog nove povrede, ali to nije sprečilo Brazil da trijumfuje. Selektor Aimore Moreira imao je na raspolaganju dovoljno sjajnih fudbalera.

Pelea je uspešno zamenio Amarildo, iako je čuveni Helenio Herera tvrdio da Brazil nije ništa bez Pelea i da je Amarildo „niko”. Da je u Čileu biran najbolji igrač šampionata taj epitet sigurno bi poneo Garinča kojeg su izveštači kovali u zvezde. Protiv Engleske u četvrtfinalu postigao je dva gola (3:1), protiv Čilea u polufinalu još dva (4:2), u finalu u novom duelu sa Čehoslovacima (3:1) zadovoljio se driblinzima kojima je unosio pometnju u protivničke redove i asistencijama svojim saigračima. Strelci u finalu za Brazil, pošto je Masopust doveo ČSSR u vođstvo u 15. minutu, bili su Amarildo u 17, Zito u 69. i Vava u 78. minutu.

Zanimljivo je da je Garinča u finale ušao na „mala vrata”. U polufinalu protiv Čilea je bio isključen i trebalo je da finale posmatra sa tribine, ali pritisak brazilskog predsednika na čelnike Fife urodio je plodom i Garinča je dobio dozvolu da igra u finalu.

Posle finala „Trofej Žila Rimea” pripao je timu koji su činili Gilmar, Đalma Santos, Mauro, Zozimo, Nilton Santos, Zito, Didi, Garinča, Mario, Vava i Amarildo.

„Plavi” su u kvalifikacije ušli sa oreolom olimpijskih šampiona i vicešampiona Evrope, a i do Čilea stigli su šampionski – kroz interkontinentalne kvalifikacije. Prvo su u evropskoj IX grupi od samo dva člana eliminisali Poljsku (2:1 i 1:1), a onda pobednika azijskih kvalifikacija Južnu Koreju sa 5:1 u Beogradu i 3:1 u Seulu. Selektorska komisija u sastavu Ljubomir Lovrić, Prvoslav Mihailović i Hugo Ruševljanin povela je u Čile 22 igrača (15 iz Srbije), a reprezentacija Jugoslavije je kao i u Montevideu 1930. stigla do polufinala.

Međutim, ovog puta je igrala i meč za treće mesto i izgubila od Čilea, pa je pobeda nad Nemačkom u četvrtfinalu najvrednija („plavi” su prethodno u grupi pobedili Urugvaj sa 3:1 i Kolumbiju sa 5:0), ne samo što joj je na kraju donela četvrto mesto, već i zato što je došla posle dva uzastopna poraza od Nemaca u četvrtfinalima na svetskim šampionatima.

Taj slatki revanš jugoslovenskom fudbalu doneo je golom u 85. minutu Petar Radaković, iako je samo neki minut ranije bio kraj aut linije strpljivo čekajući da mu dr Aca Obradović ušije pokidanu arkadu. Radaković, koji je celu karijeru igrao za Rijeku, četiri godine kasnije preminuo od srčanog udara na treningu u 29. godini.

Eliminacija Nemačke, svetskog prvaka iz 1954, naravno, dala je krila ne samo našoj javnosti već i fudbalerima pogotovo kad se saznalo da će im rivali biti Čehoslovaci, i oni su poleteli u – poraz. ČSSR se u završnicu plasirala uz dosta sreće posle pobede nad Španijom (1:0), remija sa Brazilom (0:0) i poraza od Meksika (3:1)...

U četvrtfinalu jedan gol im je bio dovoljan da eliminišu Mađarsku, koja je doživela potpunu smenu generacija, a našoj reprezentaciji dali su tri gola (Kadraba 48, Šerer 80. i 84. iz penala). Jedini gol za Jugoslaviju dao je Dražan Jerković (69). Bio je to njegov četvrti gol na prvenstvu – dovoljno za deobu titule najboljeg strelca sa još petoricom igrača.

I poslednji meč na šampionatu, kao i prvi protiv SSSR u grupi (0:2) Jugoslavija je završila porazom, ovog puta od Čilea u bezvoljnoj igri... Domaćin je osvojio treće mesto golom Rohasa u 90. minutu!

Za „plave” su igrali Milutin Šoškić 6 utakica/primio 7 golova, Vladimir Durković 6/0, Vladimir Marković 6/0, Fahrudin Jusufi 5/0, Slavko Svinjarević 1/0, Vladimir Popović 6/0, Dragoslav Šekularac 6/0, Petar Radaković 5/1, Željko Matuš 1/0, Vasilije Šijaković 1/0, Dražan Jerković 6/4, Milan Galić 6/3, Josip Skoblar 5/1, Vojislav Melić 2/1, Vladimir Kovačević 2/0, Andrija Anković 1/0 i Muhamed Mujić 1/0.

U igru nisu ulazili Srboljub Krivokuća, Željko Perušić, Radoslav Bečejac,

Nikola Stipić i Žarko Nikolić, a najviše komplimenata od naših igrača dobio je Dragoslav Šekularac...

Uoči šampionata u Čileu mnogo se očekivalo od prvog „super tima” koji su sastavili Španci dajući pasoše Argentincu Di Stefanu, Mađaru Puškašu, Paragvajcu Martinezu i Urugvajcu Santamariji, ali je Španija u grupi dala samo dva gola, pobedila samo Meksiko (1:0) i završila takmičenje.

Sutra: Engleska 1966.

--------------------------------------------------------------
 
Sedmo svetsko prvenstvo

Domaćin: Čile (30. maj – 17. jun 1962)

Plasman: 1. Brazil, 2. ČSSR, 3. Čile, 4. Jugoslavija.
Finale: Brazil – ČSSR 3:1.
Za treće mesto: Čile – Jugoslavija 1:0.
Broj učesnika: 16.
Broj mečeva: 32.
Broj gledalaca: 893.172 (prosečno 27.912).
Sistem: četiri grupe; po dve prvoplasirane ekipe idu u četvrtfinale.

Najbolji strelci: Garinča, Vava (Brazil), L. Sančez (Čile), D. Jerković (Jugoslavija), F. Albert (Mađarska) i V. Ivanov (SSSR) po 4.
Najbolji mladi igrač: Florijan Albert (Mađarska).
Najefikasnija ekipa: Brazil 14.
Golovi, ukupno: 89 (2,78 po utakmici).
Učesnici u kvalifikacijama: 56.
 
Najbolji tim šampionata

Golman: Vilijam Šrojf (ČSSR).

Odbrana: Đalma Santos (Brazil), Čezare Maldini (Italija), Valerij Voronjin (SSSR), Karl-Hajnc Šnelinger (Nemačka).

Sredina: Zagalo (Brazil), Zito (Brazil), Jozef Masopust (ČSSR).

Napad: Vava (Brazil), Garinča (Brazil), Leonel Sančez (Čile).