Pravno nepostojeći doktorat

Doktorsku disertaciju Nebojše Stefanovića nisam pročitao, niti ću je čitati. O njoj ipak pišem, jer validnost doktorata ne zavisi samo od sadržine disertacije nego i od načina sticanja najvišeg naučnog zvanja. Pošto je, u ovom slučaju, to znanje stečeno na Fakultetu za poslovne studije Univerziteta Megatrend, način njegovog sticanja uređen je univerzitetskim Pravilnikom o postupku pripreme i uslovima za odbranu doktorske disertacije.

Postupak započinje prijavom teme koju doktorand podnosi, pošto je prethodno izabrao mentora. Potom Nastavno-naučno veće Fakulteta, na predlog mentora, obrazuje komisiju za ocenu podobnosti kandidata i naučne zasnovanosti predložene teme, koja je dužna da u narednih 45 dana donese odluku o njenom prihvatanju ili neprihvatanju. Pošto to veće usvoji predlog, kandidat pristupa izradi doktorske disertacije, a kad ona bude završena Nastavno-naučno veće obrazuje komisiju za ocenu i odbranu rada.

U komisiji za ocenu i odbranu doktorske disertacije Nebojše Stefanovića ušli su: mentor Mića Jovanović i Mijat Damjanović, profesori Megatrenda, Snežana Đorđević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kao i dva profesora sa univerziteta u Berlinu i Grenoblu. Nažalost, komisija nije radila kako je trebalo. Evo i zašto.

Odredbe člana 22. Pravilnika predviđaju da se doktorska disertacija brani pred komisijom u punom sastavu, kako bi svi njeni članovi, posle izlaganja kandidata, postavljali pitanja o rezultatima i zaključcima do kojih je kandidat došao, da bi nakon datih odgovora, bez prisustva javnosti, ali opet u punom sastavu, većinskim principom doneli odluku o tome da li kandidat jeste ili nije odbranio disertaciju, koju komisija saopštava kandidatu i prisutnim licima.

Prema neosporenim činjenicama iznetim u javnosti, Nebojša Stefanović je branio doktorsku disertaciju pred samo dva člana – Mićom Jovanovićem i Mijatom Damjanovićem. Kako ostalih članova komisije nije bilo u njenom radnom sastavu, odluka da je kandidat odbranio doktorsku disertaciju nije mogla biti doneta, jer većinski princip predviđen Pravilnikom zahteva da se za njeno donošenje izjasne najmanje tri od ukupno pet prisutnih članova komisije. Zbog toga što komisija nije radila u punom sastavu i što se za odluku nije izjasnila potrebna većina njenih članova, ne može se uzeti da je Nebojša Stefanović odbranio svoju doktorsku disertaciju. Zato je njegov doktorat – pravno nepostojeći.

Bez učešća svih članova komisije i bez potrebne većine glasova pri odlučivanju, njegov doktorat ne bi bio validan ni da je imao snagu naučnog rada. Ugledni i neutralni pripadnici akademske zajednice prof. dr Danica Popović, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić i doc. dr Jovo Bakić, koji su doktorat pročitali, tvrde da on tu snagu nema. To je, na svoj način, potvrdio i Aleksandar Vučić, predsednik vlade u kojoj Nebojša Stefanović vodi resor unutrašnjih poslova, izjavom da je disertaciju pročitao i da ona za njega predstavlja – stručni rad. A stručni rad je ispod nivoa naučnog rada, što doktorska disertacija treba da bude.

Senatska komisija Univerziteta Megatrend se u naknadnom ispitivanju sporne disertacije nije bavila njenim instituciono-pravnim manama, a i one utiču na njenu validnost. Zato čudi izjava ministra prosvete Srđana Verbića da je za njegovo ministarstvo ispitivanje doktorata Nebojše Stefanovića „završena priča, osim ako to politička situacija bude zahtevala”. Ovde je reč o devastaciji sistema visokog obrazovanja, a pošto upravni nadzor nad radom visokoškolskih ustanova vrši ministarstvo na čijem je on čelu, ravnodušnost ministra zabrinjava jer je on taj koji bi morao da inicira upravni nadzor kada postoje pravni, a ne politički, razlozi.

*Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union