Živa šteti razvoju mozga

Preliminarni rezultati istraživanja objavljeni su u izveštaju koji je podnet Evropskom parlamentu, koji ukazuje na moguću pojavu slabije razvijenosti neuroloških funkcija kod dece u Evropi i svetu, kao posledicu zagađenja okoline živom. Kampanja je sprovedena uz pomoć različitih organizacija iz svih zemalja učesnika. Na malom, ali definisanom uzorku od 252 žene utvrđeno je da 95 odsto žena u reproduktivnom dobu u svom telu ima koncentraciju žive koja se može detektovati analizom kose.

Svim ženama uključenim u istraživanje merene su koncentracije žive u kosi i one su bile ispod dozvoljenih graničnih vrednosti prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije uspostavljenim 1990. godine.

Istraživanje upućuje na način ishrane, odnosno na vezu između konzumiranja ribe i povećane koncentracije žive. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je uzorak bio mali, ali i da je nivo zagađenja životne sredine veliki.

Ističe se da cilj ovog istraživanja nije da preplaši trudnice koje ne treba da isključe ribu iz svoje ishrane, ali svakako treba da povedu računa o tome koliko ribe konzumiraju, kao i koju ribu jedu.

Naučna istraživanja pokazuju da izloženost i niskim koncentracijama žive u vreme ranog razvoja ploda može dovesti do oštećenja nervnog sistema kod dece. Najosetljiviji su fetusi u razvoju, novorođena deca, deca mlađeg uzrasta, a u proširenom smislu i trudnice. To je zato što su spojevi žive najtoksičniji za mozak u razvoju. Trudnice ili žene koje planiraju trudnoću nesvesno izlažu fetus riziku ozbiljnih neuroloških poremećaja. Živa je izrazito toksična, posebno u obliku jedinjenja metil-žive koje se nakuplja u određenim vrstama ribe, posebno u većim koncentracijama kod riba koje su grabljivice, veće rastom, dugovečnije i na vrhu lanca ishrane, kao što su, na primer, morski pas, sabljarka, neke vrste raža, određene vrste tuna…

Sardele, inćuni, sipe koje su pretežno na jelovniku naših porodica u grupi su riba koje sadrže znatno niže koncentracije žive.