Francuski ekonomski patriotizam

Mondijalizacija je ekonomski rat svih protiv svakoga, imao je običaj da kaže Iber Vedrin, bivši francuski ministar spoljnih poslova.

Jedan od instrumenata u tom ratu je slobodno tržište. Kriza koja je uticala da se većina evropskih zemalja nađe u recesiji pokazala je kako ovaj koncept, koji podrazumeva da se tržište samo reguliše, može da odvede u sunovrat.

Francuski odgovor je – ekonomski patriotizam. Da bi se razumeo ovaj koncept uputno je pročitati knjižicu ,,Made in France” francuskog ministra ekonomije, privrednog oporavka i digitalnog razvoja, Arno Montbura, sa kojim je srpski premijer Aleksandar Vučić razgovarao prošle nedelje u Parizu o zajedničkim projektima.

„’Made in France’je duh ekonomskog patriotizma”, piše francuski ministar. Koga navodi kao primer? Obamu, koji je u svojoj kampanji 2012. poručio Amerikancima u opustošenim industrijskim zonama unutar zemlje: „Vratimo naše poslove kući”.

Otkud potreba Francuske da se okrene sopstvenim snagama kada je, uz Nemačku, jedan od idejnih tvoraca EUkoja se zasniva na zajedničkom tržištu? Razlog je u neslaganju sa ideološkim usmerenjem unije u vođenju ekonomske politike.

„Naivni u svetskom selu, članovi Evropske unije, sledeći stupidnu ideologiju slobodne razmene, pustili su komisiju da nas razoruža u ekonomskom ratu kome se ne pominje ime”, piše Montbur.

Evropsku ekonomsku politiku smatra jednom od „najrestriktivnijih i najmanje naklonjenih privrednom rastu” usvetu.

Ovaj zaokret nastupio je dolaskom socijalista Fransoa Olanda na vlast, koju su preuzeli od desnice Nikole Sarkozija. Bivši predsednik je platio cenu šurovanja s predstavnicima velikog kapitala, na koje su Francuzi gledali s gorčinom. Smatrali suda nisu krivi za ekonomsku krizu do koje je doveo globalizovani finansijski sektor koji se oteo kontroli, i uskratili mu poverenje.

Francuska je tako promenila pravac ekonomske politike koja predstavnicima velikog kapitala daje odrešene ruke i okrenula se politici u kojoj je država prisutna i aktivna u regulisanju tržišta.

„Kako možemo i dalje da verujemo da je konkurencija jedini prirodni regulator tržišta?”, pita Montbur koji kritikuje „intelektualni konformizam” stručnjaka koji su karijere gradili u međunarodnim finansijskim institucijama sledeći „stupidnu dogmu” neoliberalizma.

Za Montbura je ideološka misija EU, za koju je svaka intervencija države u regulisanju tržišta loša, suprotna misiji koju mu je poverio francuski predsednik.„Za to vreme Kinezi, Korejci, Japanci, Amerikanci, Brazilci, Rusi imaju vlade koje subvencioniraju, ubacuju milijarde u svoju industriju, što im omogućava da se restrukturiraju i zadrže pozicije”, objašnjava francuski ministar, koji sebe vidi u ulozi generala.

„Vi ste borci za ’Made in France’. Preuzmite rizike kako biste spasli maksimum naših industrijskih sredstava, ponašajte se kao da ste u ratu, zato što je reč o ekonomskom ratu. Ako preuzmete rizik, makar i neoprezno, štitiću vas, ako ne preuzmete rizik i gledate da budete na sigurnom, otpustiću vas”, upozorio je svoje saradnike.

Cilj je da se spasu preduzeća pred bankrotom i radna mesta i da se ne dozvoli da strani kapital preuzme kontrolu.

U tom duhu je i dekret koji je u maju doneo francuski premijer Manuel Vals, po kome sve strane investicije koje zadiru u strateški važne oblasti industrije mora da odobri država.Da li su Francuzi jedini koji se brinu o strateškim interesima zemlje kada je reč o tome da svoja preduzeća daju u ruke stranom kapitalu?

Situacija u drugim velikim evropskim zemljama pokazuje da je kriza uticala na porast državne kontrole. U Nemačkoj reforma zakona o spoljnoj trgovini iz 2009. podrazumeva da ministarstvo ekonomije može da proveri ili zabrani sve strane investicije (van EU) u svim oblastima ekonomije ukoliko prelaze 25 odsto u udelu preduzeća. U Španiji je takođe potrebno odobrenje države za investicije u domenima od javnog značaja koji se smatraju strateški važnim, kao što je audiovizuelna oblast, avio-saobraćaj, loto i igre na sreću i sve to se odnosi na nacionalnu odbranu (u šta su uvrstili i telekomunikacije).

Ključ za obnavljanje privrede Francuska vidi u ulaganju u istraživanje i razvijanju proizvoda sa kojima će se nametnuti na svetskom tržištu. Nova doktrina francuske ekonomske politike glasi: strateški proizvod, razvoj tehnologije i zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta. Ekipa na čijem je čelu Montbur je u tom duhu izradila 34 plana kojase odnose na razvoj novih izvora energije, telekomunikacijskog suvereniteta, ekoloških vozila i aviona na elektronsko napajanje, nanoelektronike, numeričke industrije, superračunara, robotike, sajber bezbednosti…

Smisao ove ekonomske politike je da se Francuska uključi u treću industrijsku revoluciju i da se odbrani od globalističke stihije.