Slavni antitalenat iz Karnegi hola

Isti­ni­ta pri­ča o že­ni ko­ja je slo­vi­la za naj­go­ru pe­va­či­cu na sve­tu, a pri tom na­stu­pa­la u nju­jor­škom Kar­ne­gi ho­lu i sni­ma­la plo­če, is­pri­ča­na je i u po­zo­ri­šnoj pred­sta­vi „Slav­na Flo­rens” ko­ja je si­noć iz­ve­de­na u sklo­pu Be­le­fa, u Ate­ljeu 212. Ko­mad po tek­stu bri­tan­skog dram­skog pi­sca Pi­te­ra Kvi­tle­ra, in­spi­ri­san bli­sta­vom ka­ri­je­rom an­ti­ta­len­to­va­ne Flo­rens Fo­ster Džen­kins, is­pu­nio je te­a­tar u Sve­to­gor­skoj uli­ci pu­bli­kom, usred let­nje pa­u­ze.

Ova pred­sta­va, ko­ju je u pro­duk­ci­ji Ate­ljea 212 re­ži­ra­la Đur­đa Te­šić, po­ka­zu­je ži­vot bo­ga­te na­sled­ni­ce ko­ja je sa­ma fi­nan­si­ra­la svo­ja iz­da­nja i po­sta­la jed­na od estrad­nih atrak­ci­ja Nju­jor­ka če­tr­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. 

Ka­da bi joj se lju­di sme­ja­li, mi­sli­la bi da su za­pra­vo za­vid­ni i lju­bo­mor­ni zbog nje­ne ve­li­ke „na­da­re­no­sti” i „mu­zi­kal­no­sti”. Ta sklo­nost da pro­gla­ša­va kri­ti­ča­re nje­nih „fan­ta­stič­nih gla­sov­nih mo­guć­no­sti” za­je­dlji­vi­ma, sa­mo je na iro­ni­čan na­čin uve­ća­va­la nje­nu sla­vu. S tim ube­đe­njem ona je na­sta­vlja­la da na­stu­pa jer je pe­va­nje bi­lo nje­na op­se­si­ja.

– An­ti­ta­le­nat je na­dok­na­di­la ogrom­nom lju­ba­vlju pre­ma mu­zi­ci i na ne­ki na­čin ima­la uspe­ha. Ne kao pra­va pri­ma­do­na, već ka­ko bi se da­nas re­klo per­for­mer­ka. Ona je su­prot­nost svim da­na­šnjim ne­ta­len­ti­ma ko­ji ha­ra­ju na­šom sce­nom jer oni ne­ma­ju ni uve­re­nja, ni po­sve­će­no­sti. Mo­tiv Flo­rens Džen­kins ni­je bio že­lja da ma­ni­pu­li­še, ni­ti da pro­fi­ti­ra... – pro­ko­men­ta­ri­sa­la je Go­ri­ca Po­po­vić lik ko­ji tu­ma­či, do­da­ju­ći da joj je ova ro­la po­se­ban iza­zov jer mo­ra da fal­ši­ra pri­li­kom pe­va­nja ka­ko bi je do­ča­ra­la.

Osim nje, u tro­čla­noj glu­mač­koj po­sta­vi su Ivan Mi­ha­i­lo­vić i Ta­ma­ra Dra­gi­če­vić. Go­ri­ca Po­po­vić pot­pi­sa­la je i ko­sti­mo­gra­fi­ju za ovaj ko­mad, sce­no­graf je Zo­ra­na Pe­trov, a mu­zi­ku je iza­brao autor­ski tim pred­sta­ve pod vođ­stvom Mi­še Cvi­jo­vi­ća.