Modni koridor sever – jug

Kada joj se obratite, Tatjana Janjić će vam uzvratiti na besprekornom srpskom jeziku iako je rođena pre nešto manje od četiri decenije na dalekom severu Evrope, u Švedskoj, gde su, u potrazi za boljim životom, stigli njeni roditelji.

– Rasla sam sa ta dva jezika: u kući smo uvek govorili srpski, van kuće – švedski. Odrasla sam i formirala se kao Šveđanka, koja ima korene u Srbiji.

Ova lepa, doterana i uvek optimistički raspoložena žena, s čijeg lica retko odlazi osmeh, ima dve firme u rodnom gradu koji je smešten u najjužnijem delu Švedske – Malmeu, gde živi sa sinom. Jedna firma (TKCT) bavi se konsaltingom, a druga – modom. Prva je samo njena, a drugu je osnovala 2004. zajedno sa drugaricom iz najranijeg detinjstva Ivankom Percan, koja je u Malme stigla sa šest godina i kao diplomirani dizajner kreira modele koji se proizvode u – Srbiji.

– Jesam Šveđanka, tamo sam rođena, ali su mi roditelji podarili i ovdašnji mentalitet i ljubav prema njihovom zavičaju. Iz želje da sačuvam sponu između moje rodne zemlje i rodne zemlje mojih roditelja, nastala je i saradnja sa srpskim tekstilcima. Nekada je ovde tekstilna industrija bila zamajac privrede, volela bih da se to ponovo dogodi – kaže Tatjana Janjić.

Prema njenim rečima, za uspeh u modi neophodno je povesti računa kome je ona namenjena. U Švedskoj su ljudi svetle puti i kose i imaju afinitet prema određenim desenima i bojama koje se i te kako razlikuju od modnih stremljenja ljudi u Srbiji. Oni su skloni sportskoj odeći i razumljivo da će takve kolekcije lakše imati kupca.

Etnomoda, po uzoru na srpski kolorit i narodne nošnje, koja ima specifičnu vrednost, može da se ponudi u Švedskoj, ali u manjim količinama, jer spada u visoku modu, samim tim ima ograničen plasman na inostranom tržištu i zahtevnija je: skuplji su materijali i izrada, a prodaje se u manjem obimu – objašnjava Tatjana Janjić.

Firme s kojima sarađuje u Srbiji smeštene su u Užicu, Čajetini i Sušici. Ponekad je reč o lon poslovima (koji su svojevremeno uzdigli našu tekstilnu industriju, upošljavali veliki broj ženske radne snage krojačke struke, unoseći boljitak u njihov kućni budžet), a većinom su to finalni proizvodi koji se šiju od ovdašnjih materijala, uvek prema crtežima Ivanke Percan.

– Na modelima koji nastanu u užičkom kraju uvek stoji Made in Serbia, jer želim da promovišem Srbiju, jer želim da se i na taj način ona afirmiše na severu Evrope – kaže Tatjana Janjić. Prema njenim rečima, u Švedskoj se sve više vodi računa o zaposlenim ženama. Pomaže im se u biznisu, pa je tako i ona, koja je već stekla reputaciju uspešne poslovne žene, išla na obuku za poslovanje u upravnim odborima švedskih firmi jer se došlo do zaključka da ih je samo tri posto među rukovodećim kadrovima i na berzi.