Bulevarom Avnoja do ruleta

Na raskrsnicama u Đevđeliji putokazi su jasno postavljeni. Može se poći Ulicom maršala Tita ili Đevđelijskih partizanskih odreda, dok je jedan od glavnih motela kockarnica u Bulevaru Avnoja. Simbolima nepostojeće države imenovane su sve značajnije saobraćajnice, kao da se ovaj gradić, nekada krajnja južna pogranična tačka bivše Jugoslavije, priprema za referendum o ponovnom pripajanju SFRJ.

U takvoj Đevđeliji našla sam se baš na makedonski Dan nezavisnosti, 8. septembra. Pre 23 godine 95 odsto građana je na referendumu odgovorilo „Da” na dvostruko pitanje spojeno u jednoj rečenici:

Da li ste za suverenu i samostalnu državu Makedoniju, s pravom da stupi u budući savez suverenih država Jugoslavije? Ovaj drugi deo pitanja, na koji je pozitivno odgovoreno pre više od dve decenije, do sada nije aktiviran.

Zašto se, uostalom, toliko brinete kada će i Škoti i Englezi, svi zajedno, biti jednom u Evropskoj uniji, glasio je komentar našeg čitaoca na vesti iz Velike Britanije u vezi sa škotskim referendumom o nezavisnosti, koji će se održati sledećeg četvrtka. Ipak, britanski premijer „očajnički preklinje” Škote da ne razbijaju porodicu jer, jednom razvedena, „ona više nema šanse za ponovno ujedinjenje”.

Kada se Dejvid Kameron pre dve godine s Edinburgom sporazumevao oko referenduma, nije ni sanjao da bi Škoti zaista mogli da se otcepe. Sada se situacija promenila, pa će, kako smatraju britanski analitičari, Škotska, bez obzira na ishod glasanja, u skoroj budućnosti praktično postati posebna država. Čak i ako se Škoti izjasne za ostanak u Velikoj Britaniji, pitanje je dana kada će se ostrvska zajednica konačno raspasti.

Procena je, naravno, pogotovo posle jasno izražene volje na ulicama Barselone, kada se skupilo više od pola miliona ljudi, a organizatori tvrde da ih je bilo čak milion i osam stotina hiljada, da će Katalonija biti sledeća zemlja koja će se otcepiti i tražiti nezavisnost. Sa referendumom ili bez njega. Škotska nezavisnost može da označi kraj države Španije, konstatuje bez okolišenja glavni ekonomski komentator „Fajnenšel tajmsa” Martin Vulf. A to će u Evropskoj zajednici izazvati katastrofalne posledice.

On se ne obazire mnogo na detalje, pa ni na to da bi razdruživanje Katalonije od Španije bilo nelegalno, kao i referendum koji je zakazan za 9. novembar.

Dok Katalonci kao primer vole da pominju Škotsku i hvale London što je prihvatio da dođe do izjašnjavanja, a kude Madrid što neće da pristane na slični dogovor, Edinburg beži od Barselone kao đavo od krsta.

Odmah posle grandiozne manifestacije u Barseloni, Aleks Salmond, škotski premijer i lider Škotske nacionalne partije, istakao je „suštinsku razliku” između Škotske i Katalonije: Škotski referendum je legalan i dogovoren sa Londonom, dok će se katalonski sprovesti bez saglasnosti Madrida.

Ako ćemo da idemo dalje, iz zvaničnog Madrida više puta smo dobili uveravanja da Madrid neće priznati Kosovo, sem u slučaju da se Beograd i Priština dogovore. Drugim rečima, ako Beograd prizna otcepljenje i nezavisno Kosovo, priznaće ga i Madrid.

Sa Londonom stvari stoje drugačije. Britanija je bila među prvima koji su priznali Kosovo, iako tamo nije ni bilo referenduma, ako se ne računa onaj koji je nelegalno organizovan 1991.

U novom talasu otcepljenja, a moglo bi se čak reći da je u pitanju cunami, svako ima svoju vrlo komplikovanu računicu s mnogo nepoznatih. Škotska ne želi da naljuti Madrid, pa da Španija eventualno uloži veto kad se bude odlučivalo o ulasku novonastale države u Evropsku zajednicu. Barselona bi da natera Madrid da se povede za primerom Londona. London i Vašington bi da Španija prizna nezavisnost Kosova, ali da se nikako ne prizna odvajanje Krima posle referenduma. Brisel je tu nemoćan, jer bi brzo moglo da se desi, kako prognozira jedan od najcenjenijih španskih analitičara, da Škotska, Vels i Severna Irska postanu članice EU, umesto Engleske, koja će na referendumu odlučiti da se otcepi od Brisela.

A da li formulacija pitanja na referendumu ima nekog značaja za budućnost novonastale tvorevine? Sudeći po onome što se dešavalo u Jugoslaviji – nema. Pored Makedonije, i Hrvatska je postavila više pitanja u jednom:

Jeste li za to da Republika Hrvatska, kao suverena i samostalna država koja jamči kulturnu autonomiju i sva građanska prava Srbima i pripadnicima drugih nacionalnosti u Hrvatskoj, može stupiti u savez suverenih država s drugim republikama (prema prijedlogu Republike Hrvatske i Republike Slovenije za rješenje državne krize SFRJ)?

Tako je glasilo referendumsko pitanje na koje je većina odgovorila pozitivno. A danas pojedini Srbi u Hrvatskoj nemaju ni ćirilicu, a kamoli autonomiju.

Teško da će se i u ovom novom talasu otcepljenja igrati po referendumskim pravilima. Đevđelija je danas pretvorena u veliku kockarnicu, nekoliko novoizgrađenih hotela, s desetinama kockarskih stolova, mašina i ruleta, uvek su puni. Dolaze ljudi sa celog Balkana: Grci, Albanci, Bugari, Slovenci... Ali niko da baci žeton na referendum za spajanje suverenih država u Jugoslaviju.