Život na veresiju

Mnogi klijenti banaka kažu da su se prilikom otvaranja tekućeg računa, uzimanja kredita i kreditne kartice osećali kao pred nekim istražiocem kome su nešto skrivili ili zatajili. Koliko su vaša primanja, koliko su porodična, ko je vlasnik stana u kome živite, šta imate od imovine, stručna sprema, zdravstveno stanje... Ovakvo njihovo mišljenje samo je „zacementirala” odluka nekih banaka da im svoje bankarske proizvode uslove potpisivanjem pristanka da njihove podatke mogu da daju na uvid poreskim organima Amerike. Ni manje ni više.

Čini se da je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uzalud upozoravao da za tako nečim nema potrebe i da se lični podaci ne moraju dati svakom ko ih zatraži, banke su bile neumoljive. Softver je napravljen da, ukoliko se, ova „kockica” ne popuni – napred u zaduživanje kod banke se ne može.

– Zbog otvaranja tekućeg računa na koji treba da se uplati moj novac, moja plata, bankarski službenik me je nekoliko puta zvao na mobilni na posao s pitanjem zašto se kući niko ne javlja. Pa kako da se javi kad smo svi na poslu i u školi – ilustruje jedna čitateljka svoje iskustvo.

Bankari opet odgovaraju da su na to prinuđeni da bi se zaštitili od prevare zbog slučajeva krađe identiteta, lažnih ličnih isprava i telefona koje im klijenti daju.

Ma koliko se građanima bankarsko „isleđivanje” ne dopada to ih, avaj, nije odvratilo od zaduživanja. Prema podacima Udruženja banaka trenutno je u tečaju oko 670.000 kredita fizičkih lica za razne namene. Najbrojniji su stambeni i za adaptaciju stanova kojih je čak 352.000, slede gotovinski kojih je 204.146, poljoprivrednih je 40.132, potrošačkih 25.000, dok je iz kategorije ostalih 28.763.

U Srbiji su banke kreditima plasirale 2.116 milijardi dinara, od toga 1.465 milijardi dinara privredi i preduzetnicima, a oko 650.000 milijardi fizičkim licima.

Kod nas, praktično, svi odrasli građani imaju tekući račun u banci, jer prema bankarskim podacima, oko 4,6 miliona građana ima tekući račun. Neki i više njih, jer ukupno ima 6,7 miliona tekućih računa. Ne zaziremo ni od kreditnih kartica kojih je izdato više od 1,1 milion.

Zaduživanje je luksuz ili potreba? Iz podatka da je prosečna plata poslednjih godina „zacementirana” na tek nešto više od 40.000 dinarima s „ekcesima” da dostigne i celih 45.000 dinara što prema poslednjim kotacijama dinara prema evru ni u jednoj kombinaciji nije moglo da dobaci ni do 400 evra, jasno je da je zaduživanje neminovnost. Za male i velike stvari. Za krov nad glavom, ali i za kupovinu nameštaja, garderobu, školarinu, letovanje...

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević kaže da, s obzirom na aktuelnu krizu, kretanje zaduženosti građana nije suviše izraženo u poslednjih nekoliko godina. Najveći rast zaduženja građana bio je 2008-2011. za oko 130 milijardi ili oko 1,3 milijarde evra.

– Problem Srbije je mogućnost servisiranja dugova, odnosno stagniranje zarada i drugih prinadležnosti, njihova niska osnovica, nestabilnost radnog mesta i slično. Sve to uzrokuje da je kapacitet otplate dugova kod građana Srbije značajno manji nego u Sloveniji, Hrvatskoj i nekim zemljama Srednje i Istočne Evrope. Nažalost, evropska kriza je kriza dugova, na sceni je ekonomski model koji rast crpi kroz rast zaduženosti i to može trajati dok postoje kapaciteti otplate dugova i njihovo redovno servisiranje. Što se tiče aktivnosti banaka, naše banke odnosno „ćerke” stranih banaka u Srbiji ponašaju se onako kako im regulativa dozvoljava. Naša stopa siromaštva je najveća u Evropi, a ekonomska nejednakost već nas svrstava u onu grupu zemalja sa izraženim socijalnim i ekonomskim nejednakostima. U tom svetlu se može posmatrati odnos banke i klijenta. Zahvaljujući čekovima i dozvoljenim minusima veliki broj stanovništva preživljava – objašnjava Milićević.

Struktura zaduženosti je takva da je oko 40 odsto duga bez valutne klauzule, a 60 odsto sa valutnom klauzulom tako da će kolebanje kursa uzrokovati značajan skok dugova u dinarima. Polovina kredita su stambeni sa valutnom klauzulom.

– Ne treba posebno naglašavati šta će doneti eventualno veće kolebanje kursa i koliki će broj ljudi biti suočen sa činjenicom da neće moći redovno izvršavati obaveze. Ni banke neće biti u boljoj poziciji, jer će veliki deo njihovog plasmana biti u zoni nenaplativosti ili teško naplativih potraživanja. U ovom trenutku Srbija se nalazi u poziciji da depresijacija kursa ne odgovara praktično nijednoj strani, ni poveriocima ni dužnicima, smatra Milićević.

Jovana Rabrenović