Sedimo i ležimo dnevno do 14 sati

Prosečna Srpkinja dnevno provede skoro pet i po sati (314 minuta) bez fizičke aktivnosti, a predstavnici jačeg pola nešto malo manje: mačo Srbi dnevno presede čak 296 minuta. Ako se tome doda vreme koje provedu u spavanju, u proseku osam sati, naša nacija spada u izuzetno fizički neaktivne – sedimo i ležimo i do 14 sati.

Ovi podaci su alarmirajući, ali i odavno naslućujući, a do njih se došlo tokom istraživanja o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti odraslog stanovništva koje su sproveli Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, Medicinski fakultet u Beogradu i Udruženje građana „Delpas”.

Iako i zdravstveni laici znaju da je mirovanje loša osobina, zbog minimalne energetske potrošnje i uticaja na opšte zdravstveno stanje, čini se da ovdašnje stanovništvo ne voli da se znoji. Sedi se po kafićima, koristi se automobil umesto da se pešači, u domu se radije dokoličari ispred televizora umesto da se aktivno provede vreme na otvorenom...

Tokom istraživanja, koje je sprovedeno na 1.207 ispitanika, zaključeno je da su ljudi ranije mnogo više bili u pokretu. Danas je samo 16,9 odsto anketiranih izjavilo da se bavi rekreacijom jednom ili više puta nedeljno. Iz te grupe samo 6,3 odsto njih može da se pohvali prosečnom dužinom treninga od 105 minuta dnevno. Ostalih 10,6 odsto je izjavilo da praktikuje umeren oblike fizičkog vežbanja – vozi bicikl najmanje pola sata dnevno, igra odbojku, pliva... Ovde je statistika na strani muškaraca, jer su brojniji u toj kategoriji – duplo više se bave intenzivnim rekreacijom u odnosu na dame koje su izjavljivale da se odlučuju za lakše oblike. Međutim, i ova skupina, manja od petine našeg stanovništva, daleko je od preporuka Svetske zdravstvene organizacije koja glasi da je 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno dovoljno u cilju unapređenja zdravlja.

Savremen način života uticao je da se kod nas samo 14 odsto odraslih bavi teškim fizičkim poslom. Nešto više od trećine, 36,7 odsto je kroz svakodnevicu izloženo umerenom fizičkom naporu u koji se računa brzo hodanje, nošenje lakšeg tereta, penjanje stepenicama (minimalno do četvrtog sprata), obavljanje kućnih poslova. Ženama u ovoj grupi tokom nedelje na takav tempo ode nešto više od sat vremena – 66 minuta, a muškarcima – sat i po.

Ukoliko bi se navike promenile i samo 10 minuta dnevno hodalo ili vozio bicikl, što je nivo lake fizičke aktivnosti, postigao bi se ekvivalent od 37,5 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Preračunato u kalorije to je utrošak od 382 kalorije za muškarce i 312 za žene, na sedmičnom nivou. A godišnje bi to bio gubitak od 2,2 kilograma masnog tkiva kod muškaraca, odnosno, 1,8 kilograma masnog tkiva kod žena.

A. Cvetićanin

-----------------------------------------

Evropska fizička lenjost

Ako je za utehu, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) više od polovine evropske populacije ne dostiže osnovne preporuke zdravih navika fizičke aktivnosti. Istraživanje iz 2013. godine ukazuju da se čak 41 odsto Evropljana ne bavi ni rekreacijom ni sportom. To je negativno povećanje u odnosnu na 2009. kada je taj procenat iznosio 39 odsto. Izveštaj Eurobarometra, od pre pet godina, zabeležio je da je manje od trećine stanovnika EU – 31 odsto praktikovalo 30 minuta umerene dnevne fizičke aktivnosti, što je preporuka SZO.