Kulturni život Srba

U Klubu – knjižari – galeriji „Glasnik” predstavljena je knjiga Petra Pijanovića (1946), književnog kritičara i istoričara srpske kulture, pod naslovom: „Srpska kultura 1900–1950”. O knjizi su govorili Aleksandar Jovanović, Darko Tanasković i autor.

Ova knjiga, objasnio je autor, dopunjeno je i prošireno izdanje njegove studije „Srpski kulturni krug: 1900–1918”, koja je objavljena 2012. U novoj knjizi Pijanović se bavi srpskom kulturom od kraja Prvog svetskog rata do sredine 20. veka.

Petar Pijanović, objašnjava Aleksandar Jovanović, predstavlja kulturni život Srba u njegovoj ukupnosti – od društvenog i političkog aspekta, preko privatnosti, kulturnih i nacionalnih institucija, do umetnosti i nauke kao najsuptilnijih i najznačajnijih ispoljavanja kulture.

Zato ovu studiju čini niz poglavlja koja, sa jedne strane, možemo uzeti kao detaljne pregledne radove sa mnoštvom podataka, kulturnih i književnih događaja, uočavanja bitnih veza među njima i delovanja na susedna područja.

Sa druge strane, reč je o izuzetno analitičkoj studiji u kojoj se, ispod površine kulturnog života, otkrivaju dublji tokovi i promene od bitnog značaja za kulturu, a to uvek znači, i za identitet srpskoga naroda. Ovaj period je označio preporod srpske kulture, nauke i umetnosti.

Međutim, to vreme najvišeg uspona jeste i vreme preispitivanja i davanja novih smernica nacionalnom brodu. To je vreme kada mnogi najistaknutiji kulturni radnici prihvataju jugoslovenstvo, bilo što su težili da unutar njega reše srpsko pitanje, bilo što su verovali u zajednički život južnoslovenske braće.

Ova ideja, koja je nastavljena i posle Drugog svetskog rata, dobrim delom je utopila srpski politički i kulturni identitet u neodređenu nadnacionalnu ideju u koju su, izgleda, jedino verovali oni koji su imali državu i nepromišljeno je žrtvovali.

To je kulturna ideologija o kojoj Petar Pijanović veoma precizno piše u završnim poglavljima ove zanimljive i izazovne knjige.

Darko Tanasković je ukazao na sveobuhvatnost zahvata: autor je morao da pročita ogromnu građu i čitaocima ponudi enciklopedijsku informativnost. Knjiga je teorijski čvrsto zasnovana, poseduje metodološku doslednost

Tanasković je posebno pohvalio Pijanovićev smisao za sintezu i majstorstvo kod odvajanja bitnog od nebitnog. Reč je o knjizi dvostruke zrelosti – zrelosti autora i zrelosti naše kulturne javnosti, koja je spremna da prihvati jednu ovakvu knjigu.

Kako god živeo, šta god radio ili stvarao, primećuje Petar Pijanović, čovek je kao misaono i delatno biće stalno u polju kulture. Svojim značenjem, ova latinska reč označava oplemenjivanje ili negovanje nečega što se razvija i usavršava.

Figurativni smisao reči kultura često upućuje na moralno uzdizanje i bogaćenje ljudskog duha, te na stalnu potrebu da se društvo, svet i čovek pojedinac što više oplemene.