Novak Đoković najbolji na svetu i u 2014.

Na veliki pehar sa imenima tenisera koji su obeležili svaku godinu od 1973, kada je uveden sistem ATP poena u doređivanju najboljeg, juče je dopisano ime Novaka Đokovića u rubrici 2014. Organizatori završnog ATP turnira u Londonu učinili su to svega nekoliko minuta posle rutinske pobede Đokovića u duelu sa Tomašem Berdihom, 6:2, 6:2, da bi odmah proglasili ovogodišnjeg svetskog prvaka i prepustili mu da se mirno priprema za današnji polufinalni meč. Ni Đoković se nije dugo predavao slavlju, u zagrljaju sa Marjanom Vajdom, Borisom Bekerom i ostalim vernim članovima tima uz koje nastavlja blistavu sportsku karijeru.

Meč bez ikakvih dilema, osiguran vođstvima od po 4:0 u oba seta, ispunio je istovremeno dva cilja. Stavio je tačku na dalje pokušaje Rodžera Federera da mu preuzme primat na ATP listi i osigurao ulazak u polufinale bez izgubljenog seta, a sa minimumom izgubljenih gemova: dva mu je uzeo Čilić, tri Vavrinka, četiri Berdih... Naredni protivnik je Japanac Kei Nišikori, danas od 15 časova po našem vremenu, u O2 areni. Umesto duge proslave, Đokoviću valja da se dobro pripremi za logičan kraj još jedne sjajne sezone. Važno je polufinale, a još važnije finale i mogući direktni okršaj sa Rodžerom Federerom. Švajcarac opet igra vrhunski tenis, jedini može da ga dostigne po ukupnom broju ovogodišnjih titula (6:5) i želi svim bićem da u velikom finalu sezone bude bolji od zvanično najboljeg. Sve je to pokazao ponizivši Endija Mareja u završnom meču B grupe: 6:0, 6:1!

I dok Đokoviću nema dugog odmora, navijači mogu da predahnu, da se podsete veličine njegovih ovogodišnjih uspeha i novog dometa u istoriji srpskog sporta. Jer, jedno je 2011. stići na vrh u tako popularnom, rasprostranjenom i bogatom sportu kao što je tenis, drugo odbraniti primat 2012, a treće vratiti krunu koju mu je 2013. na juriš oteo Rafael Nadal. Toga nema u istoriji našeg sporta, a u svetu tenisa je izuzetno retko.

Za 32 godine određivanja najboljeg po ATP poenima, tenis je imao samo 16 šampiona, a poslednjih 11 godina, samo trojicu. I baš u toj eri, možda najboljih u istoriji, Đoković se pridružio Ivanu Lendlu, Rodžeru Federeru i Rafaelu Nadalu, jedinim povratnicima na tron. Sa ukupno tri godine vladavine dostigao je Nadala, još jedna mu nedostaje da stigne Lendla i Mekinroa, a nisu predaleko ni Konors i Federer sa pet, pa ni najduži vladar Sampras, sa šest.

Prvi put se Đoković popeo na vrh na Vimbldonu 2011. i mesec pre završnog ATP turnira osigurao da tu i prezimi. Idućeg leta ga je Federer smenio, ali se naš teniser vratio novembra 2012. i do Pariza obezbedio još jednu godinu na vrhu. Oktobra 2013. ga je pretekao Nadal, a sadašnji period Đokovićeve vladavine je počeo osvajanjem sedme gren slem titule – ponovo na Vimbldonu. Trenutno provodi 121. sedmicu na prvom mestu.

Đoković je ove godine pokazao izuzetnu stabilnost. I ranije ga je od glavnih rivala odvajalo što ne gubi od slabijih, a u 2014. je bio jedini bez poraza protiv igrača ispod 20. mesta, a sa skorom 18:5 protiv prvih deset, i sa najviše osvojenih titula. Redom: Indijan Vels (u finalu sa Federerom), Majami (Nadal), Rim (Nadal), Vimbldon (Federer), Peking (Berdih) i Pariz (Raonić).

Finale londonskog turnira – protiv dosad sjajnog Federera – predstavlja u ovom trenutku najveći izazov i motivaciju za Đokovića, jer Švajcarcu duguje za tri ovogodišnja poraza kada je dolazio u prilike da poravna međusobni skor. Pre toga, moraće da savlada Nišikorija, sa kojim takođe ima neraščišćene račune. Japanac ga je zaustavio u Njujorku i još uvek ima dobar rezultat u međusobnim mečevima – 2:2 uz jednu predaju.

U drugom polufinalu igraće Rodžer Federer, a protivnika mu je određivao sinoćnji meč Stanislasa Vavrinke i Marina Čilića. Hrvatski teniser je izgubio sve nade za dalji plasman, pa je najrealniji epilog bio švajcarsko polufinale Federer – Vavrinka.