Put do dobrog direktora

Tim zaposlenih indijske fabrike HCL Technologies odlučio je da njihov izvršni direktor mora da radi na usavršavanju veština dobrog rukovođenja firmom jer je posle ocenjivanja njegovog rada usledila ocena 3,6 – najniža koju je mogao da dobije. U ocenjivanju je učestvovalo osamdesetak njegovih menadžera. Tu su ocenu, kao i ocene ostalih 20 direktora, pored izvršnog direktora Naijara i svih njegovih saradnika, mogli da vide – svi zaposleni.

Zbog takvog načina provere rada vodećeg tima firme, indijski HCL Technologies je verovatno jedina kompanija na svetu koja je te rezultate objavila i objavljuje svim zaposlenima.

Javno vrednovanje menadžera samo je jedan od nekonvencionalnih koraka koji su preduzeti u cilju postizanja višeg stepena demokratije na radnom mestu.

Naijar, koji je ozbiljno shvatio ocenu, objašnjava da je javno ocenjivanje način da svi zaposleni vide da li im nedostaje međusobna potpora, a, prema njegovim rečima, u današnje vreme kada se mnogi zaposleni ulaguju šefovima, ovde se trude da direktori konačno počnu da se ulaguju – zaposlenima.

Inače, u Indiji je veoma teško privući zaposlene a još je teže zadržati ih. To je najveći izazov poslodavaca, a HCL je firma koja je ozbiljno shvatila da je važna pravilna trka za očuvanje dobrog sastava firme uz čuvanje vrsnih, pre svega visokoobrazovanih kadrova, ali i svih ostalih radnika bez kojih nema uspeha. Ideja ocenjivanja dala je dobre rezultate u kratkom roku, jer se stopa osipanja zaposlenih sa 20,4 snizila na 17,2 posto, što u ovoj indijskoj kompaniji smatraju velikim uspehom, posebno ako se zna da mladi inženjeri u Indiji ne poštuju korporativnu kulturu i brzo napuštaju poslodavce u potrazi za boljom platom.

Osim ocenjivanja, Naijar je pokušao da ubrza i procese zadovoljavanja potreba zaposlenih, zbog čega se čak sedam sati nedeljno bavi odgovaranjem na pitanja i primedbe zaposlenih. Radnici mogu da mu se obrate sa svim mogućim problemima, a postavljeni topik na internetu mogu da zatvore samo oni, ali tek kada zaključe da je njihov problem – rešen.

Iako su mnogi zaposleni u prvi mah pomislili da ideja ocenjivanja i „otvorenih vrata” neće zaživeti, vremenom su počeli da veruju da je to dobar izbor. Potrebno je napomenuti da ni jedan zaposleni koji je imao i najkrupniji prigovor – nije kažnjen, a menadžerima zbog loših ocena nisu ukinute uobičajene povlastice.

Naijarova ideja o ocenjivanju nadređenih odjeknula je u poslovnom svetu: velike svetske kompanije počele su da proučavaju ovakav način poslovanja. Studiju o ovome počeli su da sprovode i profesori harvardske Poslovne škole.