Na tanjiru i šampinjoni iz budućnosti

Pakovanje šampinjona koje će, prema deklaraciji, biti proizvedeno tek 30. decembra, a već je u prodaji, meda koji ima rok trajanja tri godine, eurokrema sa „đubrišta“, brašna sa metalnim opiljcima – slike su koje se ovih dana razmenjuju i komentarišu na društvenim mrežama, gde nam se, izgleda, preselio i sistem bezbednosti hrane. Očekivano, opet nismo čuli saopštenje inspekcije koje bi umirilo potrošače, a pitanje da li je normalno da se prave ovakvi propusti na tržištu ostalo je bez odgovora.

Srbija je Zakon o bezbednosti hrane usvojila pre pet godina. Trebalo je da sa ovim modernim propisom dobijemo nacionalnu referentnu laboratoriju i sistem brzog uzbunjivanja i upravljanja kriznim situacijama. Pričalo se i o nacionalnom stručnom savetu za procenu rizika, međutim, ništa od toga. Imamo propis, ali ne i novac koji bi nam omogućio da ovako moderan zakon i primenimo.

– Proizvođaču je ostavljeno da uvede sistem samokontrole, pa je za kvalitet i ispravnost proizvoda odgovoran on. To bi bilo izvodljivo da su svi proizvođači uveli Hasap. Velike kompanije ne bi trebalo da prave propuste u kvalitetu svojih proizvoda, jer imaju obrazovan kadar i opremu, ali mali proizvođači, kao i pekare, poslastičarnice i ketering kuće nemaju ništa od toga i ostaje jedna briga – ko i koliko često kontroliše te proizvode – priča tehnolog koji radi u mesnoj industriji i pristao je da za „Politiku” govori o ovoj temi.

Prema njegovim rečima, vrlo često se desi da čak i kada laboratorije i tehnolozi utvrde da kvalitet proizvoda nije odgovarajući, taj proizvod pod pritiskom vlasnika firme i ekonomskih interesa ipak izađe na tržište. Onda se dešava da ga kupac primeti, slika i postavi na društvene mreže, ali problem time nije rešen. Možemo se smejati nekoj nelogičnosti, ali suštinski imamo veliki problem, kaže naš sagovornik.

Dr Danica Zarić iz IHIS Nutricionizma kaže da rešenje postoji i da bi trebalo biti svestan položaja proizvođača, laboratorija, finansijskog stanja Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i na osnovu toga malo modifikovati postojeći zakon.

– Postoji dosta laboratorija koje su akreditovane i usko specijalizovane za određene analize i potrebno im je mnogo manje novca da bi u toj uskoj oblasti bile vrhunske i išle ukorak sa EU. To je jeftinije od otvaranja jedne nacionalne referentne laboratorije. Mogu se i sve analize pojedinačnih nacionalnih laboratorija slivati u jednu centralnu laboratoriju – kaže dr Zarić.

S obzirom na to da imamo mnogo priznatih stručnjaka u oblasti hrane, formiranje nacionalnog stručnog saveta ne bi trebalo da bude problem.

– Obično su to naučni radnici koji se već finansiraju iz budžeta države, pa bi dodatna sredstva za angažovanje u radu saveta mogla biti obezbeđena iz međunarodnih projekata o bezbednosti hrane Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, dok nam država malo ne stane na noge – kaže naša sagovornica i dodaje da bi trebalo doneti i propis koji bi definisao obavezne kontrole proizvoda koji izlaze na tržište.

I sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u slučaju stavljanja u promet neispravnih i nebezbednih proizvoda umirio bi potrošače, afera bi bilo mnogo manje, a to bi vratilo i poverenje građana u nacionalne institucije.

Da li smatrate da su pečurke i med sa pogrešnim datumom proizvodnje slučajni propusti?

– Ne smatram da su to propusti i čudno mi je da pogrešan datum nisu videli najpre radnik koji u proizvodnom pogonu stavlja datum na pečurke, onaj koji šalje robu u magacin, pa radnik koji u magacinu prima robu sa pogrešnim datumom, pa neki drugi koji iz magacina izdaje robu kupcu, zatim radnik koji prima robu u prodavnicu, pa radnik koji slaže pečurke u raf. Mnogo je to uzastopnih grešaka da bi sve bilo slučajnost – kaže predsednica IHIS Nutricionizma.

Deklaracija na proizvodu ima dvanaest elemenata, ali rok trajanja je najvažniji. Ako je na deklaraciji krupno nacrtana breskva, a proizvod sadrži i breskve i jabuke, potrošač će samo biti obmanut, ali ako rok trajanja proizvoda nije dobro napisan, direktno se utiče na zdravlje potrošača.

Danica Zarić savetuje potrošačima da se u ovakvim slučajevima obrate inspekciji Ministarstva poljoprivrede i prijave neispravan proizvod.

----------------------------------

(Ne)namerna greška

Na pitanje kako reaguje na loše deklaracije, naša sagovornica kaže da iz iskustva može da prepozna kada je greška namerna.

– Najteže prihvatam da se potrošači obmanjuju proizvodima sa zdravstvenim izjavama. Primera je puno – kozji sir i surutka koji navodno podižu imunitet, regenerišu jetru, poboljšavaju rad bubrega, smanjuju apetit, smanjuju holesterol, krvni pritisak, preventivno deluju protiv osteoporoze, zubnog karijesa i zubnih naslaga, pa lekoviti hleb… Nadam se da će nesavesni proizvođači naučiti da se na prehrambenom proizvodu ne smeju koristiti izrazi leči, lekovit, zdrav i slično. Može se dogoditi da potrošač ostavi lekove za smanjenje triglicerida ili holesterola, a konzumira samo kozji sir ili lekoviti hleb ili bobice sa Himalaja. To direktno utiče na zdravlje potrošača – objašnjava Zarićeva. 

Ona kaže da ne kupuje proizvode na kojima su preterane i neistinite izjave, a rukovodi se pitanjem šta li je proizvođač tek stavio u proizvod ako je svašta napisao.

----------------------------------

Ima li med rok trajanja

– Zakon nije regulisao rok trajanja meda, već je ostavio proizvođaču ili pakeru da samostalno stavi rok trajanja u kome može da garantuje da će parametri kvaliteta meda odgovarati odredbama Pravilnika o kvalitetu meda. Shodno naučnim istraživanjima, u iole adekvatnim uslovima čuvanja (bez pregrevanja) med zadržava sva svoja svojstva najmanje dve godine, pa se većina pakera odlučuje da stavi taj rok trajanja. Neki stavljaju i pet godina. I jedni i drugi su u principu u pravu. Jer, med je proizvod koji se ne može nikada pokvariti, ali ono što pčela ugrađuje u njega, i što mu daje biološku vrednost, podižući nivo našeg imuniteta i zdravlja generalno, s vremenom se razgrađuje. To su pre svega enzimi koje pčela luči, i koji su po naučnim istraživanjima definitivno glavni faktor uticaja na poboljšanje našeg zdravlja – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

U adekvatnim uslovima čuvanja, dodaje, nivo enzima se zadržava na zavidnom nivou i posle pet godina čuvanja. Ali, ako med držite na svetlosti ili na pretoplom mestu – enzimi se razgrađuju mnogo brže. Zato se, recimo, med stavlja u čaj tek kada se ohladi na temperaturu konzumiranja. I apiterapeuti preporučuju da se u cilju očuvanja zdravlja koristi isključivo sveži med, koji ima najviši nivo enzima u sebi, pa ga je zato najbolje nabavljati od pčelara odmah posle sezone vrcanja meda iz košnica.

----------------------------------

NOPS: Efikasnije rešavanje problema

Objavljivanje fotografija i priča na društvenim mrežama i te kako utiče na trgovce i proizvođače, a potrošači se na ovaj način uključuju u rešavanje problema, kaže Mladen Alfirović, pravni savetnik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Kada im se potrošači jave, dodaje, u saradnji sa pravnim timom savetuju i odlučuju kako dalje da se postave prema problemu.

– Ako je reč o kršenju zakona formiramo prijavu, proučimo propise i obratimo se inspekciji. Prema dosadašnjoj praksi, inspekcije odmah i reaguju pod pritiskom – kaže on.

Priče koje u prvi mah deluju kao duhovita iskustva iz potrošačkog života ipak dobiju ozbiljniji okvir i makar nešto promene. Alfirović kaže da je sve više edukovanih potrošača koji društvene mreže koriste kao sredstvo da prijave problem, ukažu na neku pojavu i doprinesu rešavanju problema. A to je suština.

Najviše problema, prema njihovim podacima, i dalje ima u isticanju cena, gde se dešava da je jedna istaknuta na rafu, a sasvim druga na kasi. To su podvale i ima ih najčešće na sniženjima koje trgovci nude kao mamac za kupce.

----------------------------------

Formiranje laboratorije sledeće godine

Ne stoji konstatacija da sistem bezbednosti hrane u Srbiji ne funkcioniše jer nismo osnovali savet za bezbednost hrane i stručni savet za procenu rizika u ovoj oblasti. Na bazi analize rizika se i sprovode službene kontrole, a koriste se usluge svih naučnih institucija i saveti eksperata. Krize se javljaju u svim državama, pa i u EU, jer ne postoji sistem koji garantuje stoprocentnu zaštitu. Analiza rizika i uspostavljanje sistema samokontrole i službene kontrole potrebni su da bi se prepoznali rizici, identifikovale opasnosti i posledice istih svele na najmanju moguću meru, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Poslove nacionalnih referentnih laboratorija za najrazličitija ispitivanja hrane, hrane za životinje i bolesti životinja obavljaju državne laboratorije (koje su referentne za određena ispitivanja u okviru svog obima akreditacije i koje su u sistemu kontrole bezbednosti hrane) i instituti, koji ove poslove za potrebe ministarstva obavljaju više decenija. Republika Srbija je osnivač ovih instituta. Posedujemo mrežu akreditovanih prestežnih laboratorija koje ove poslove obavljaju savesno i profesionalno dugi niz godina. O tome svedoči njihova akreditacija, koja je priznata širom sveta, a takođe i u zemljama EU. Da nije tako, Srbija ne bi mogla da izvozi hranu i proizvode niti u EU niti u bilo koju drugu zemlju. Njihov rad kontrolišu ministarstvo, Akreditaciono telo Srbije i inspekcije EU i svih drugih zemalja gde Republika Srbija izvozi hranu.

Takođe treba imati u vidu da nigde u svetu ne postoji jedna univerzalna nacionalna referentna laboratorija za sva ispitivanja, već je to uvek više različitih laboratorija. Tako je i u Republici Srbiji. S obzirom na to da je Direkcija sa svojim laboratorijama samo deo postojeće mreže, kako se budu opremale laboratorije Direkcije, tako će se uključivati u rad i raditi pojedina ispitivanja, shodno potrebama ministarstva. Formiranje nacionalne referentne laboratorije možemo očekivati u 2015. godini.