„Šlager” za sva vremena

Specijalno za Politiku

Sarajevo – U vremenima festivalske devalvacije, kada svako mesto koje ima prostor za nekoliko stotina ljudi pravi svoj muzički festival, moramo konstatovati da je broj ovakvih manifestacija u današnje vreme obrnuto proporcionalan njihovom kvalitetu. Nekada su, međutim, festivali bili osnovni način promocije novih pesama i afirmacije izvođača.

Pet ključnih festivala, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, kreiralo je kompletnu zabavnomuzičku scenu na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Od najstarijeg zagrebačkog, preko „Opatije”, „Splita”, pa do najmlađeg „Vašeg šlagera sezone”. O „Šlageru sezone”, koga odavno nema, a moralo bi ga biti, i jeste reč.

Ovaj festival osnovan je pre četrdeset godina zahvaljujući, pre svega, entuzijazmu Esada Arnautalića. Prvi je održan u dvorani „Đuro Đaković” (danas Bosanski kulturni centar) 1967. godine i to na dan oslobođenja Sarajeva, 6. aprila. Televizija Sarajevo tada nije raspolagala neophodnom opremom, pa je festival sniman filmskim kamerama, montiran u Zagrebu, i tek nakon nekoliko dana prikazan gledaocima. Pobednik prvog „Šlagera sezone” bio je Kemal Monteno sa pesmom „Lidija”, i njemu će jedinom poći za rukom da tri puta pobedi. Naredna pobeda bila je na proslavi desetogodišnjice festivala, 1976. godine, kada je otpevao „Sarajevo, ljubavi moja”, a poslednji put je bio najbolji 1982. godine sa pesmom „Doli Bel”.

Pošto je izgrađena „Skenderija” 1970. godine „Šlager” je prešao u taj prostor, a već naredne godine TV prenos festivala bio je ujedno i prvi direktan prenos u boji koji je realizovala Televizija Sarajevo.

Festival je iznedrio brojne velike pesme, a među pobednicima se izdvajaju Arsen Dedić sa pesmom „Sve bilo je muzika” iz 1970. godine, Dragan Antić sa „Zašto da ne uzmem nju”, godinu dana kasnije, da bi 1972. godine trijumfovao sastav „Pro arte” sa megahitom „Nemoj draga, plakati“.

Tradiciju da pobeđuju velike pesme u narednih nekoliko godina nastavljaju „Indeksi” sa „Predaj se srce” (1973), Zdravko Čolić dva puta zaredom sa „Zelena si rijeka bila” (1974) i „Zvao sam je Emili” (1975). Nakon toga i „Indeksi” beleže drugu pobedu sa pesmom „U jednim plavim očima”. Pobeđivali su i Fadil Toskić, koji je pevao „Zapalio sam plamen”, i Gabi Novak kad je izvela „Što je ljubav”, zatim Ismeta Krvavac, Meri Cetinić, Seid Memić Vajta. Posle skandala sa navodnom kupovinom glasova, „Senadu od Bosne” 1987. godine biva oduzeta pobeda sa pesmom „Bistre vode Bosnom teku” i prvu nagradu naknadno dobija Radojka Šverko. Festival je na kratko obnovljen tokom ratne zime 1993/1994. godine, kada je pobednik postala Željka Katavić Pilj sa pesmom „Tebi”.

Još jednom je ovaj festival vraćen publici i to na veličanstven način 1999. godine, kada se na njemu birao bosanskohercegovački predstavnik za „Pesmu Evrovizije”. Tada je prvo pobedila grupa „Hari Mata Hari” da bi, nakon što se ustanovilo da je pesma već bila objavljena u Finskoj, pobeda njima oduzeta, a na „Evroviziju” otišao Dino Merlin sa „Putnicima”. Na tom festivalu nastupali su još mnogi poznati izvođači, poput „Plavog orkestra”, Dražena Žerića, Seida Memića Vajte, „7 ap”, a tada beležimo i prvo predstavljanje Romane Panić široj publici.

To i jeste bilo svojstveno ovom festivalu – promocija evergrin pesama, čak i u slučajevima kada nisu pobeđivale. Impresivan je spisak kompozicija koje su se našle na „Šlageru”, a nije im pripala „Zlatna lira”. Dovoljno je pomenuti, recimo, Montenove „Sviraj mi o njoj”, „Pahuljice moja”, „Znam sve o tebi”, „Laž”, „Nije htjela” i „Vrijeme kiša”, Čolićeve „Sinoć nisi bila tu” i „Bling, blinge, blinge, bling”. A da ne govorimo o „Lutajućim srcima” i njihovoj „Jefimiji” koja je prvi put izvedena upravo na „Šlageru”. „Korni grupa” je u poslednjoj godini postojanja u Sarajevo došla sa pesmom „Kuda ideš, svete moj”. „Indeksi” su uvek imali kvalitetne pesme za ovaj festival kao što su „Samo su ruže znale”, „Moja Hana”, „Ispili smo zlatni pehar” i „Pozdravi Sonju”.

„Ambasadori” nikada nisu pobedili, iako su svirali pesme kao „Negdje na nekom moru”, „Usne imam da ga ljubim”, „Dođi u pet do pet” i, posebno, „Zemljo moja”. Ne treba zaboraviti ni Mišu Kovača sa „Ranjeno je srce moje”, Čobija sa „Jasminom”, Vajtinu „Samo jednom srce voli”, Olivera Dragojevića i pesmu „Danijela”, ili Maju Odžaklijevsku koja je 1982. godine izvela svoju najpoznatiju pesmu „Srećo reci” upravo na ovom festivalu.