Gašenje „crvenih fenjera”

Britanski ministar unutrašnjih poslova krajem ovog meseca otputovaće u Švedsku da se bolje upozna sa njihovim zakonom o prostituciji, najavila je Rejčel Vilijams u „Gardijanu”. Naime, britanska vlada razmišlja da usvoji švedski model po kojem je kupovina seksualnih usluga kriminalno delo. Ovakav odnos prema prostituciji postideo je mnoge muškarce i doveo do smanjenja broja žena koje rade na ulici.

Čuvenom stokholmskom „ulicom crvenih fenjera” ranije je koračalo i po 40 prodavačica ljubavi, dok sada radi samo nekolicina. U hladnim zimskim večerima jedva da se njih 12 odvaži da izađe na pločnik ne bi li zaradile neku paru. Jer, beli koverat sa zaglavljem Ministarstva unutrašnjih poslova, koji stiže na kućnu adresu onog koji je „uhvaćen na delu” da je platio seksualne usluge, neretko otvore supruge. A tada nastaje drama.

Tipična je priča srećno oženjenog oca dvoje dece, koji je jednog letnjeg dana 2006. godine snimljen da je u predgrađu Broma posetio dvadesetpetogodišnju Estonku Liu. U neobeleženom „volvou” nedaleko od njenog stana, policajci su vršili prismotru, tražeći podvodače. Snimili su ga kako je u 17.47 sati ušao u njen stan, a napustio ga u 18.10 časova. Osam meseci kasnije on je pokušao na suđenju da porekne optužbu, pravdajući se da je Estonkinu adresu našao na Internetu i da su samo razgovarali. Ali, kad su izvedena i petorica optuženih za podvođenje, osuđen je i određena mu je novčana kazna u iznosu od 1.200 funti.

Muškarac iz ove priče jedan je od njih 500 koji su osuđeni za kupovinu seksualnih usluga, od kada je 1999. godine u Švedskoj stupio na snagu ovaj zakon. Zakon o kupovini ili sumnji na kupovinu seksualnih usluga i dekriminalizacije, te prodaje donet je sa ciljem redukovanja prostitucije i trgovine ženama. Švedska posmatra prostituciju kao muško nasilje nad ženama i decom javno zauzimajući stav da je to oblik eksploatacije koji pravi barijeru izjednačavanju polova. Za muškarca koji kupuje seks u švedskom jeziku koristi se termin koji bi mogao da se prevede kao „trgovac ribom”.

Veliki broj muškaraca koji su osuđeni zbog prostitucije jesu porodični ljudi koji imaju dobro plaćen posao. Među njima su čak i četvorica sudija. Najviša predviđena kazna za kupovinu seksa je šest meseci zatvora, ali svi do sada osuđeni su kažnjeni novčano, a najviši iznos do sada iznosio je 5.600 funti i platio ga je direktor jedne kompanije. Tri meseca posle izricanja presude uhvaćen je ponovo.

I pristalice i kritičari ovog zakona slažu se da je ulična prostitucija za 11 godina opala za 55 do 60 odsto.

Ali, napominje vlada, dok je ovaj vid ulične prostitucije smanjen, ona ostaje u javnim kućama, striptiz barovima, salonima za masažu i hotelskim barovima koja se prodaje preko Interneta. A tamo, tvrdi policija, mogu biti nađene mnoge žene žrtve trgovine.

„Broj žena uvezenih u Švedsku je u porastu, a najtraženije su one iz Estonije, Rusije, Poljske i Litvanije. U 2003. bilo ih je između 400 i 600, a sada se procenjuje da ih ima oko 1.000”, kaže Kajsa Valberg, detektiv-inspektor i državni portparol za trgovinu ljudima.

„Ipak, posmatranje mušterija kao potencijalnih krivaca otežava trgovinu ljudima. Oni koji se time bave moraju da budu diskretni, mogu imati samo dve do tri žene odjednom, a moraju i stalno da se sele, da ih ne bi neko iz komšiluka prijavio”, ističe Kajsa Valberg i objašnjava kako ovaj zakon utiče na smanjenje seks-industrije podzemlja.

„Najveći deo prostitucije uvek se odigravao „ispod žita” i u podzemlju. Većina muškaraca kojima je suđeno uhvaćena je za vreme operacije nadgledanja određenog objekta za koji se sumnjalo da se koristi kao javna kuća. Oni dokazi korišćeni su u optužbi protiv podvodača i trgovaca”, rekla je Kajsa Valberg.

Primenom ovog zakona samo u toku poslednje dve godine 77 žena žrtava trgovine je, posle akcije policije u stokholmskom području, oslobođeno od pružanja seksualnih usluga. S druge strane, mnogo brakova je propalo...