Anketa: Da li je u redu objavljivati bogohulne karikature?

Dušan Cicvara (50) književnik, filmski kritičar:

Karikatura je specifičan satirični žanr. A mi možemo da se ljutimo i budemo verski povređeni koliko hoćemo. Nemoj kupovati taj časopis ako te toliko vređa. Tuži ih sudu. Pogotovo u zemljama kao što je Francuska, gde se zakoni zaista poštuju. Samo je jedan apsurd u svoj toj tragediji koja je zadesila karikaturiste. List koji je bio pred gašenjem, tek sada živi. Nekada je najviše dobacivao do tiraža od 60.000, a broj posle tragedije je prodat u pet miliona primeraka. Trebalo je da se desi tragedija da bi taj list nastavio da izlazi. Oni su crtali karikature tokom NATO agresije koje nisu bile naklonjene našem narodu.

Ja ne volim izraz bogohuljenje, kao što ne volim ni izraz – zezanje s tuđim religijama. Karikaturiste smatram umetnicima. To je neki vid kritike i njihovog viđenja stvarnosti. Pitanje je šta je bogohuljenje? Neko bi bogohuljenjem smatrao roman Nikosa Kazancakisa „Poslednje Hristovo iskušenje”. Ili novelu D. H. Lorensa „Čovek koji nije umro”. A možemo to zvati i preispitivanjem zvaničnog jevanđelja.

Koraks je domaći karikaturista. Čovek koji nema smisao za humor, a na vlasti je, zamerio bi mu. Njemu su zbog karikatura zamerili Milošević, Šešelj, Koštunica, Tadić. Mnoge je naljutio, ali ga nisu hapsili. Mislim da strani, naročito američki mediji nisu preneli karikature šarlijevaca, ne zbog slobode štampe, nego zbog straha. A i to je legitimno pravo uredničkog kolegijuma.

Bojan Veljović (34), radnik:

Ne bi trebalo da se mešaš u nešto što te ne dotiče. Ja sam Srbin pravoslavac, što bih se podsmevao Muhamedu. To je njihova vera i njihova stvar. Jako je neumesno podsmevati se islamu, a nisi islamske veroispovesti.

Ne vidim svrhu toga što su crtali – čemu to bogohuljenje? Nisu svi muslimani uleteli u tu redakciju i pobili karikaturiste, nego neka organizacija „od hiljadu ljudi”. I nama su se podsmevali, pa niko nije reagovao. Razumem i volim one karikature gde prozivaju političare, a ovo je neumesno podrugivanje. Ona karikatura „protiv nas” sa odsečenom glavom je glupa. Direktno me provociraš, zbog čega? Nećeš me sigurno naterati da se promenim. Niti ih žalim, niti ove teroriste opravdavam. Sami su to tražili, a sad odjednom svi treba da ih žalimo. Zamisli kad bismo mi u Srbiji počeli da provociramo islam. Bili bismo u velikom problemu, a niko nas ne bi opravdavao. Kada bismo objavili nešto tako i da nas pobiju, prvi bi Amerikanci rekli – pa vi ste to crtali, ko vas je terao.

Blaga Lazić (32), književni prevodilac:

Ljudi su uvredljivi iz mnogo razloga. Smatram da je to što su šarlijevci radili uglavnom prostakluk, ali nisu zaslužili da zbog toga umru. Danas ništa nije sveto. Svašta se objavljuje. Kada bismo krenuli da cenzurišemo, većina toga ne bi bilo objavljeno. Standardi i vrednosti su se srozale. Da neko plati glavom zbog objavljivanja karikatura, to je užasno. Za ljude koji su vernici to je bogohuljenje i uvredljivo je. Ali istovremeno koliko god da vas je neko uvredio nije odgovor to da ga ubijete. Postoji nešto što je ljudima sveto. Mislim da bi bilo lepo kada bi više poštovali osećanja jedni drugih. I kad nam ne bi sve bio povod za podsmeh i ruglo. Ali svako čudo tri dana. Ljudi su oguglali. Na naslovnicama su pedofilija, nekrofilija, sodomija... Hoću da kažem da smo na ono što bi nas zgrozilo pre petnaest-dvadeset godina, danas oguglali. Pogotovo mi Srbi, jer smo bili na meti raznih užasa.

Tomislav Klarić (60), kolporter:

U zapadnim demokratijama možeš da radiš šta hoćeš, ali je sve uređeno zakonom. Tako da ako pređeš granicu i nekog povrediš moraš da platiš odštetu, moraš da se dokazuješ na sudu. Ali drastično je da neko ubija zbog karikatura. Meni nisu jasni ljudi koji hoće da poginu, da svesno „odu” u smrt zbog vere. To ljudi sa naših prostora ne mogu da shvate. I ako treba da se vodi borba, treba protiv tog zla. Ne možemo da generalizujemo i kažemo da su svi muslimani takvi.

Ne znam da li su ove karikature bogohulne ili ne, ali treba da postoji određena autocenzura. Bez obzira na sve. Oni su sve to dobro znali. Prvo, crtanje Muhameda ne dolazi u obzir. A kamo li stavljati ga u neki seksualni kontekst. U Americi nisu objavljivali te karikature zbog straha. Od fanatika ne znaš šta da očekuješ.

Marko Todorić (27), radnik:

Ne mislim da su zaslužili da izgube život zbog karikatura, ali svakako nije u redu da na takav način predstavljaju religiju i neke važne stvari. Za muslimane je to skandal. To je neprimereno prikazivanje proroka Muhameda. Amerika kao multikulturalna sredina i društvo jednostavno nije htela da objavljuje te karikature da ne bi povredili neke svoje građane. Neće da se igraju s tim. Treba definisati šta je bogohuljenje, a šta nije. Da li možemo da imamo slobodu da ismevamo religiju? Religiju su izmislili ljudi. Podložna je svakoj vrsti kritike. Ipak, i u kritici treba imati granicu, ali ona nije ustanovljena. Možda da se na seksistički način ne prikazuje religija. Taj aspekt karikatura verovatno najviše pogađa.

A što se tiče karikatura koje je „Šarli ebdo” objavljivao u kojima su Srbi zločinci i u negativnom kontekstu – ja bih im odgovorio karikaturom.

Aleksandar Bojović