Novinski tekst kao dokaz

Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da su podaci na osnovu kojih je taj fond optužio generala Ljubišu Dikovića, načelnika Generalštaba Vojske Srbije za ratne zločine, preuzeti iz teksta objavljenog u „Politici” na dan kada je general imenovan na tu funkciju. Ona sumnja u verodostojnost dokaza koje je Diković podneo sudu u sporu u kojem od FHP traži odštetu, zbog klevete.

Tekst koji pominje Nataša Kandić objavljen je 12. decembra 2011. godine u našem listu, dan pošto je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić svojim ukazom imenovao Dikovića na mesto načelnika Generalštaba. U tekstu se navodi biografija Dikovića u kojoj, pored ostalog, piše: „Između 1992. i 1996. godine bio je komandant 16. graničnog bataljona na području Užica, prema BiH. Tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, bio je komandant 37. motorizovane brigade”.

– Bilo ko da je bio komandant brigade na čijoj su se teritoriji dogodili zločini, nije dostojan da vodi instituciju kao što je Generalštab – kaže Nataša Kandić.

FHP smatra da je Diković odgovoran po komandnoj odgovornosti za događaje na granici Srbije i BiH od 1993. do 1995. godine, kada su graničari hapsili muslimane zbog ilegalnih prelazaka granice i predavali ih Vojsci Republike Srpske. Nekima od tih ljudi gubi se trag, a neki su nađeni u masovnim grobnicama.

General Diković prekjuče je u sudskom sporu za klevetu dostavio sudu dokumentaciju kojom dokazuje da tvrdnje bivše direktorke FHP nisu tačne jer je on predao dužnost na mestu komandanta 16. graničnog bataljona pre nego što su se dogodili zločini koje pominje FHP.

– Nikakav naknadno podnet papir nije verodostojan, već je izlišan i podložan sumnji, jer je Diković na takvoj poziciji. Zašto bi se u njegovoj biografiji navodili drugačiji podaci? Na sajtu Vojske Srbije pisalo je da je školovanje završio 1996. godine. Novinari su Dikovićevu biografiju preuzeli sa službenog sajta. Postoje svedoci koji kažu da upućivanje na školovanje nema veze sa pozicijom i takav dokument nije dokaz – navodi Nataša Kandić za „Politiku”.

Ona će 19. maja u sporu za klevetu dati iskaz pred sudom.

Bivša direktorka FHP tvrdi da je Diković rukovodio 37. motorizovanom brigadom, u vreme kada su borbene grupe te brigade upućene da nastave sa obezbeđivanjem granice od Drenice prema Albaniji.

– Vojska je taj dokument predala Haškom tribunalu i to je za nas relevantan dokaz – dodaje Kandićeva.

Istraživanje fonda pod nazivom „Dosije Rudnica”, prema njenim rečima, bilo je povod da tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević pokrene određene pretkrivične radnje.

On nije želeo da za „Politiku” kaže da li se u ovom trenutku vodi postupak protiv Dikovića i šta je do sada utvrđeno. Podsećamo, Vukčević je nedavno u intervjuu za nedeljnik „Nin” rekao da će biti ispitane optužbe za ratne zločine koje je na račun načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića izneo FHP.

– Sve ćemo ispitati, tu nema sumnje. Svaku dojavu proveravamo. I Dikovića. Nema tog Dikovića koji je iznad zakona – izjavio je Vukčević za taj list.

Iz Tužilaštva za ratne zločine saopšteno je 30. januara da je još u januaru 2012. godine, proverom navoda fonda, utvrđeno da nije postojao bilo kakav osnov za sumnju da je general Diković odgovoran za ratne zločine navedene u krivičnoj prijavi fonda iz 2009. godine. Nedavno je fond izneo nove optužbe na račun Dikovića prilikom predstavljanja knjige „Dosije Rudnica”, a tužilaštvo je zatražilo da mu dostavi kompletnu dokumentaciju o tom slučaju.

– Rudnica nije obuhvaćena Dikovićevom tužbom za klevetu jer, u vreme kada je podneta, masovna grobnica još nije bila ekshumirana. Tužilac je 2010. izdao saopštenje da ima indicija o masovnoj grobnici i da su tu sklonjeni posmrtni ostaci ljudi iz Drenice. To se vrlo lako može povezati sa dokumentom koji je 2010. godine bio dostupan tužilaštvu, da je Drenica bila u zoni odgovornosti tadašnjeg potpukovnika Ljubiše Dikovića – kaže Nataša Kandić.