Šta će uraditi predsednik Francuske Muhamed Ben Abes?

Francuski Džordž Orvel, Mišel Uelbek, opisao je u romanu „Pokoravanje” viziju Francuske u skoroj budućnosti. Njegovo delo koje se pojavilo na dan kada je izvršen napad na pariski satirični nedeljnik „Šarli ebdo” spada u žanr političke fantastike, kako ga je i sam Uelbek okarakterisao. I pre nego što se pojavio, roman je izazvao oštre polemike i uzbudio mnoge duhove u Evropi. Uelbeka su optužili za islamofobiju, dok je u Francuskoj rečeno da je on „Pokoravanjem” napravio ogroman poklon krajnjoj desnici i liderki Nacionalnog fronta Marin le Pen.

O ovom romanu i njegovom autoru, naš list je više puta pisao, ali za ovu priliku donosimo kratko prepričan sadržaj „Pokoravanja”.

Uoči predsedničkih izbora u Francuskoj 2022, Nacionalni front Marin le Pen je najjača politička opcija u zemlji. Socijalisti i jedan muslimanski pokret imaju približno jednaku podršku. Posle drugog predsedničkog mandata Fransoa Olanda, zemlja nije u stanju da se izvuče iz ekonomske i društvene krize. U drugi krug predsedničkih izbora ušli su Marin le Pen iz krajnje desnog Nacionalnog fronta i Muhamed Ben Abes iz Muslimanskog bratstva.

Građanske stranke pozivaju svoje birače da glasaju za kandidata Muslimanskog bratstva kako bi sprečili uspon krajnje desnice.

Predsednik Francuske 2022. postaje umereni Muhamed Ben Abes, izabran na demokratskim izborima.

Sledi mirno preuređenje francuske države. Smanjuje se nezaposlenost i drastično pada stopa kriminala. Žene se povlače sa tržišta rada tako da ima mnogo posla za muškarce. Dečji dodaci su odmah drastično porasli, a u novouspostavljenom sistemu skraćeno je obavezno školovanje na niže razrede osnovne škole. Dečaci se školuju do dvanaeste godine, a više obrazovanje stiču na privatnim školama. Time se znatno smanjuju državni troškovi.

Islamizovana Francuska, koja propisuje mnogoženstvo i isključivanje ženske dece iz školovanja, postaje vodeća zemlja nove Evrope.

Opis Francuske pod vođstvom muslimanskog predsednika nije katastrofičan. Muhamed Ben Abes je, za razliku od pređašnjeg haosa, u zemlju uspeo da uvede kakav-takav red.

Sorbona postaje islamski univerzitet. Poželjno je da profesori koji nameravaju da zadrže svoju poziciju prihvate islam. Glavni junak Fransoa, ujedno i narator, odlučuje da se preobrati. Zadovoljan je. Njegov kolega Rediže takođe se okrenuo islamu kada je shvatio da je hrišćanstvo kao privlačna ideologija nepovratno umrlo. Ako uopšte postoji način da se Evropa vrati tradicionalnim porodičnim vrednostima, to je, po Redižeu, islam.

I sam Fransoa nema za čim da žali. Pred sam kraj „Pokoravanja” profesor razmišlja o obredu preobraćenja:

„Slike sazvežđa, spiralnih maglina prolaziće mi kroz glavu; slike izvora takođe, i beživotnih, netaknutih pustinja, velikih šuma u koje ljudska noga gotovo da nije kročila... malo-pomalo, i ja ću stupiti u veličanstveni kosmički poredak...”

Izgovoriće reči kojima iskazuje svoju veru da „nema nijednog drugog božanstva do Boga i da je Muhamed prorok njegov”... „Ja ću od toga časa biti musliman”, zaključuje Fransoa i dodaje da neće imati za čim da žali.

Z. Šuvaković