Alergeni konačno istaknuti na deklaracijama

Primena novog Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane od prošle nedelje je i potrošače u Srbiji stavila u red onih čiji se status ovim novinama sigurno poboljšao. Iako će se na policama postepeno pojavljivati proizvodi sa novim deklaracijama, jer će svi oni koji su na rafovima do isteka roka trajanja ili zaliha moći da se prodaju sa starim etiketama, ipak u skorije vreme možemo očekivati potpuno uređenje ove oblasti.

– Promena je mnogo i proizvođači vrlo često nisu ni upoznati sa stalnim izmenama, jer zakonodavstvo hrane Srbije mora uskladiti svoje pravilnike sa evropskim. Narednih nekoliko godina zaista će im biti teško da bez većih finansijskih gubitaka sve to i primene. Nova deklaracija se lako prepoznaje, jer ima veća slova, čitljivija je i jasnija. Srpski potrošač je time za korak bliži evropskom, jer ovaj pravilnik je dosta usklađen sa evropskom regulativom, ali potpuno usaglašavanje će uslediti do kraja godine donošenjem pravilnika o nutritivnim i zdravstvenim izjavama i pravilnika o obogaćivanju hrane vitaminima i mineralima. Ovim bi se konačno i uveo red u zakonodavstvo koje se odnosi na hranu – kaže za Politiku dr Danica Zarić, direktor IHIS Nutricionizam.

Nova pravila znatno se razlikuju od prethodnih, ne samo u čitljivosti jer je propisana minimalna veličina slova od 1,2 milimetra nego i u pogledu navođenja sastojaka koji izazivaju alergije i intoleranciju, navođenju zemlje ili mesta porekla, raznih upozorenja, jasnijeg roka trajanja namirnica, detaljnijeg naziva proizvoda, obavezno nutritivno deklarisanje ako proizvod ima jednu ili više nutritivnih ili zdravstvenih izjava i dr. 

Za novu deklaraciju se može reći da potrošaču pruža informaciju o hrani i trebala bi biti razumljivija prosečnom kupcu. Ovim novim pravilnikom dobijaju svi: i potrošači i proizvođači i zakonodavstvo. Potrošačima će deklaracija biti jasnija, čitljivija i pre svega uniformisanija i moći će na osnovu istinitih informacija na deklaraciji izabrati najkvalitetniji proizvod za novac kojim raspolažu. 

„Proizvođačima će biti lakše jer će primenom jasnih pravila doći do odvajanja savesnih od nesavesnih proizvođača, a kvalitetni proizvodi će ispravnom, dobrom deklaracijom biti odvojeni od lošeg. Inspekcijama će biti lakše jer će jasnim pravilima dobiti instrumente kojima će moći kazniti nesavesne proizvođače u cilju zaštitite potrošača,” ističe dr Zarić.

Kako je pokazala dosadašnja praksa poljoprivredne inspekcije, najveći broj nepravilnosti kod kontrole upakovanih proizvoda odnosio se na deklaracije, i to na naziv proizvoda, kategoriju i sastojke. 

„Naša uloga se sa novim Pravilnikom ne menja, samo dobija dodatno na značaju”, kaže Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije i dodaje da će se i dalje insistirati na organizovanim kontrolama. Potrošačima savetuju da pre svake kupovine obrate pažnju i čitaju deklaraciju.

– Napominjemo građanima da ne prijavljuju proizvođače koji nemaju nove deklaracije, jer će se na policama i dalje nalaziti stare deklaracije, i to na onim proizvodima koji su u roku trajanja. Sve sledeće isporuke moraće biti usklađene sa novim pravilnikom – kaže Nenad Vujović. 

-----------------------------------------------------------------

Nova pravila i za ugostitelje

Navođenje alergena je obavezno i za neupakovanu hranu. Ugostiteljski objekti, ketering kuće, poslastičarnice i pekare će prilikom prezentacije hrane koju nude krajnjem potrošaču, pre konzumacije, biti u obavezi da istaknu sve potrebne informacije o prisutnosti sastojaka koji mogu da izazovu alergije. Prema Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, u nazivu proizvoda ima dosta izmena. Naziv hrane mora da sadrži podatke o fizičkom stanju hrane ili njenoj posebnoj obradi u svim slučajevima u kojima bi izostavljanje tih informacija potrošača moglo dovesti u zabludu (npr: dimljena, smrznuta, u prahu, koncentrovana, odmrznuta i sl.).

I šećer i zaslađivač

Na mnogim proizvodima potrošači će primetiti promene. Tako će umesto smeše za puding proizvođači morati da navedu praškasta smeša za puding. Ako proizvod sadrži samo zaslađivače, onda u nazivu proizvoda mora da se doda „sa zaslađivačima”, a ako sadrži i šećer onda nazivu proizvoda mora da se doda „sa šećerom i zaslađivačima”. Ako piće sadrži kofein, i to u koncentraciji većoj od 150 miligrama po litru, onda izjava mora da bude istaknuta kao „visok sadržaj kofeina”, da se „ne preporučuje deci, trudnicama ili dojiljama”, i to u istom vidnom polju kao i naziv pića.

-----------------------------------------------------------------

Primer nove deklaracije

Na prednjoj strani proizvoda nalazi se slika keksa, rasutih ovsenih pahulja, lešnika i komadića čokolade. Istaknut je naziv proizvoda sa detaljnim opisom.

• Sastojci  se pišu po opadajućem redosledu

• Alergeni se označavaju drugačijim fontom u odnosu na ostale sastojke, a rečenica „može da sadrži tragove jaja i mleka” stavlja se ako proizvođač ne može da kontroliše nenamerno prisustvo alergena iz drugih proizvoda.

• Količina u procentima stavlja se kod sastojaka koji su navedeni u nazivu proizvoda (integralno brašno i ječmeno brašno) ili imaju sliku na ambalaži (ovsene pahulje, lešnik i čokolada)

• U spisku sastojaka aditivi se označavaju navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja

• Nutritivna izjava je „Prirodno povećan sadržaj vlakana” i zbog nje bi trebalo da postoji nutritivna tablica

Zdravstvena izjava: Beta glukan iz ječma doprinosi snižavanju nivoa holesterola u krvi.

• Izjave koje moraju da stoje uz ovu zdravstvenu izjavu: Koristan efekat  se postiže dnevnim unosom 3 g beta glukana iz ječma. Porcija od 30g sadrži 1,3g beta glukana. Proizvod treba koristiti kao deo uravnotežene ishrane i zdravog načina života.

(uz ovo je obavezna i energetska 

tablica)

• Zemlja porekla proizvoda, količina, rok upotrebe, uslovi čuvanja, proizvođač sa tačnom adresom, uvoznik. 

Izvor IHIS Nutricionizam

Dizajn proizvoda koji ne postoji na tržištu

-----------------------------------------------------------------

Oprezno sa reklamiranjem!

Ovaj pravilnik se odnosi i na reklamiranje proizvoda u svim medijima. IHIS Nutricionizam je na to upozorio sve proizvođače koje kontroliše, jer ovim pravilnikom, naročito prema članu 4, a i prema članu 8 Zakona o bezbednosti hrane, proizvođači mogu biti kažnjeni novčanim kaznama od 150.000 do milion dinara ukoliko proizvodima pripisuju svojstva koja nemaju.