Četvrtak, 01.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto može Bler, a ne može Tači

Хашим Тачи, Тони Блер (Фото Фонет)

Za razliku od Hašima Tačija, koji rizikuje da bude uhapšen čim kroči na teritoriju Srbije, nekadašnji britanski premijer Toni Bler nema razloga da brine zbog činjenice da se posle NATO bombardovanja našao na srpskoj optužnici. Predsednik odbora Skupštine Srbije za evrointegracije Aleksandar Senić je nedavno pitao zašto Hašim Tači ne bi u Srbiji imao isti status kao i Toni Bler, ali njihov pravni položaj pred našim pravosuđem nipošto nije jednak. Protiv Tačija je još na snazi poternica koju je 1997. godine po nalogu Okružnog suda u Prištini raspisao tamošnji SUP.

Sadašnji ministar spoljnih poslova Kosova osuđen je 11. jula 1997. godine pred Okružnim sudom u Prištini na deset godina zatvora zbog više krivičnih dela. U presudi, u koju je „Politika” imala uvid, navodi se da je Tači, „poznat pod nadimkom Zmija, pripadnik terorističke bande albanskih separatista, komandant takozvane Političke direkcije glavnog štaba OVK i učesnik više terorističkih napada na pripadnike policije u Glogovcu”.

Presudom sudskog veća, kojem je predsedavala sudija Slađana Petrović, Tači i njegovih 14 „saboraca”, oglašeno je krivim za više krivičnih dela terorizma. Utvrđeno je da su članovi grupe od 1992. godine, po dolasku iz Albanije gde su se, sa pripadnicima tamošnje vojske obučavali u vojnim veštinama, u Srbici oformili terorističko udruženje. Cilj udruženja je, kako je obrazložilo sudsko veće, bio da se na području Kosmeta, istovremeno „preduzimaju organizovani i koordinirani akti nasilja inspirisani političkim motivima” da bi se ova teritorija otcepila od SRJ i formirala zasebna država.

Optuženi Hašim Tači, Besim Rama i Jakup Nura oglašeni su krivim po prvoj tački optužnice koja ih je teretila da su u noći između 13. i 14. maja 1993. godine, pripremali napad na policijsko vozilo u blizini pružnog prelaza, na ulasku u Glogovac.

Toni Bler bio je jedan od 14 čelnika alijanse koji je, presudom od 21. septembra 2000. godine, u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora za više krivičnih dela izvršenih 1999. godine. Ovu presudu, 19. juna 2001. godine ukinuo je Vrhovni sud Srbije.

Posle ukidanja presude, tadašnji okružni tužilac je, u pripremi za posetu Havijera Solane, nekadašnjeg generalnog sekretara Severnoatlantskog pakta i jednog od optuženih, odustao od gonjenja čelnika NATO u odnosu na četiri krivična dela. Postupak za krivično delo povrede teritorijalnog suvereniteta iz člana 135 Kaznenog zakona Savezne Republike Jugoslavije (KZSRJ) tada je, po uputstvima Vrhovnog suda, prenet Vojnom pravosuđu. Posle gašenja vojnih sudova, predmet je trebalo da bude prebačen tada Okružnom, a danas Višem sudu u Beogradu. Da li je to zaista i učinjeno, gde se ovaj predmet nalazi i šta se trenutno dešava sa postupkom protiv kandidata za savetnika vlade – kao da niko pouzdano ne zna.

U Višem sudu u Beogradu („nasledniku” Okružnog suda koje je vodilo postupak protiv okrivljenih) rečeno nam je da se predmet, najverovatnije nalazi u Vojnom arhivu Srbiju. Na pitanje da li se spisi predmeta nalaze u Ministarstvu odbrane, u čijem je sastavu Vojni arhiv, rečeno nam je da zbog procedure i određenih provera odgovor možemo da dobijemo tek za nekoliko dana.

Presudom 381/2000. godine Okružnog sud au Beogradu na 20 godina zatvora u odsustvu osuđeni su: nekadašnji predsednik SAD Vilijam Klinton, državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, sekretar za odbranu SAD Vilijem Koen, premijer Velike Britanije Entoni Bler, ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk, ministar odbrane Velike Britanije Džordž Robertson, predsednik Republike Francuske Žak Širak, ministar inostranih poslova Francuske Iber Vedrin, ministar odbrane Francuske Alen Rišar, kancelar Savezne Republike Nemačke Gerhard Šreder, ministar inostranih poslova SRN Jozef Fišer, ministar odbrane SRN Rudolf Šarping, generalni sekretar Severoatlantskog pakta Havijer Solana i komandant oružanih snaga Severoatlantskog pakta Vesli Klark.

Oni su, kako se između ostalog navodi u presudi, oglašeni krivim zato što su zbog ekonomskih, političkih i vojnih interesa zemalja na čijem su se čelu nalazili, na teritoriji SRJ rasporedili svoje oružane snage... Navodi se i da su krivi jer su pružili političku, finansijsku, tehničku i drugu pomoć albanskim teroristima na Kosovu i Metohiji u pokušaju da upotrebom sile promene ustavno uređenje SRJ...

----------------------------------------------------------

Polemika oko ukidanja poternice

 

Poternica za Tačijem iz 1997.

Da li Srbije treba da poništi presudu protiv Hašima Tačija, šefa kosovsko-metohijske diplomatije je rasprava koju je juče započela evroposlanik Ulrike Lunaček tokom boravka u Prištini. Ona je izjavila da Srbija treba da poništi sudsku presudu protiv Hašima Tačija koja je, kako je navela, doneta u vreme Slobodana Miloševića. „Vlasti u Beogradu treba da ponište nalog za hapšenje ministra spoljnih poslova Kosova koji datira iz vremena Miloševića”, rekla je Lunačekova, prenosi albanski Balkanveb, javlja Tanjug.

Lunačekova je, učestvujući na skupu, koji je organizovala jedna omladinska nevladina organizacija, kazala da Srbija kada je reč o Tačiju treba da postupi isto kao u slučaju bivšeg britanskog premijera i aktuelnog savetnika mnogih vlada Tonija Blera. Komentarišući zahtev Ulrike Lunaček da se povuče nalog za hapšenje kosovskog ministra Hašima Tačija, premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da o tom pitanju odlučuju nezavisni državni organi. „Vidim da pravni poredak Srbije svi uređuju. To postaje, na našu žalost, uobičajeno”, konstatovao je on, prenosi Tanjug.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da bi, umesto o ukidanju presude protiv Tačija, bilo neuporedivo korisnije da se neko zainteresuje za odgovorne za zločine protiv Srba na Kosovu i Metohiji.

Đurić je prilično iznenađen izjavom Lunačekove dodajući da ne zna da li je u skladu sa evropskim standardima da se komentarišu sudske odluke, a još manje nalozi tužioca za ratne zločine. On je kazao da je reč o punovažnim odlukama pravosudnih institucija u Srbiji, navodeći da je Beograd obavestio pokrajinske vlasti da su one na snazi i da je posvećen njihovom sprovođenju ukoliko bude potrebe za tim. „Kako nikome od onih koji danas postavljaju takva pitanja, poput Lunačekove, nije palo na pamet da se zainteresuju da li je možda teroristička OVK počinila neke ratne zločine na Kosovu i Metohiji”, rekao je Đurić, prenosi Tanjug.

----------------------------------------------------------

Bez odgovora britanske ambasade

Nevladinu organizaciju Omladinski odbor za obrazovanje, koja je u Beograd pozvala kosovskog premijera Hašima Tačija, na ogromno nezadovoljstvo srpskog državnog vrha i ovdašnje javnosti, finansirala je između ostalih i ambasada Velike Britanije u Beogradu. „Politika” je između ostalog i tim povodom želela da intervjuiše britanskog ambasadora, ali nam je u ambasadi rečeno da Denis Kif neće davati intervjue niti „iznositi bilo kakve stavove koji odražavaju poglede Londona” sve do završetka izbora u njihovoj zemlji i formiranja vlade.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.