Niko neće da osigurava stolice na stadionima

„U 90 i više odsto slučajeva u organizaciji naših mečeva rashod je veći od prihoda. Kada se saberu cene za čišćenje stadiona, redarsku službu, medicinske usluge, vatrogasnu službu, elektrodistribuciju, vodu, sve komunalije, dobija se iznos koji ne može da „pokrije” troškove organizacije svih susreta u domaćem prvenstvu, osim kad dolazi Partizan. Nažalost, čak i neki „večiti” derbiji ulaze u negativan saldo, jer tada navijači prave najveću štetu. Osiguravajuća društva neće više da osiguravaju stolice, koje skoro uvek stradaju, i zato ih mi uoči ovakvih utakmica sklanjamo sa južne tribine.”

Posle ovakve ocene direktora stadiona „Rajko Mitić” Milorada Ćorovića, poražavajuće zaključujemo da Crvena zvezda treba da slavi ukoliko posle organizacije „najvećeg praznika srpskog fudbala” bude na pozitivnoj nuli. Isto je i sa Partizanom kad je domaćin.

S obzirom na cene ulaznica za predstojeći derbi (subota, 18 č) – 500 dinara Sever i Jug, 800 Istok, 1.000 Zapad – „crveno-beli” bi naizgled mogli dobro da zarade za naše prilike, jer očekuje se barem 35.000 gledalaca. Ako realno procenjujemo (10.000 ljudi na Severu, 6.000 na Jugu, 12.000 na Zapadu i 7.000 na Jugu), od toga bi prihod bio oko 200.000 evra. Ipak, kada se polomi 5.000 stolica (to se često događalo u poslednje dve decenije), šteta je blizu 60.000 evra (jedna košta 10 evra, uz troškove montiranja). Za redarsku službu se plaća oko 7.000 evra, za struju i do 8.000 evra, čišćenje je oko 4.000 evra... A tu je i voda i iznajmljivanje raznih stvari, kao što je agregat za pokretanje reklama pored terena.

Navijači prave štetu i u ostalim delovima stadiona (posebno u toaletima), pa se neretko događalo da je cena njihovog hira ravna trećini prihoda od organizacije „večitog” derbija. Na nekim od poslednjih susreta sa komšijama Zvezda je imala neplanirane troškove i na istočnoj tribini na koju se, posle sukoba među pristalicama Partizana, uselila navijačka grupa „Zabranjeni”. Prema fudbalskim propisima, domaćin je dužan da ustupi gostu pet odsto ulaznica u odnosu na kapacitet stadiona.

Ćorović je na Zvezdinom stadionu od 1982. godine, prvo kao pomoćnik direktora, a zatim i kao direktor (od 1992). Ističe da je „odradio polovinu večitih derbija otkako se oni igraju” i da je svašta video i u zemlji i u inostranstvu, ali da često prepričava jedan razgovor sa kolegama iz Holandije.

– Sedišta za naš stadion pravili smo u Holandiji, u fabrici „Dženeral elektrik plastik”. Izrađena su od najizdrživijeg materijala na svetu, od polikarbonata. Kad me je jedan njihov inženjer pitao zašto nam za sedišta treba materijal od koga se prave hiruški noževi i krovovi stadiona, kazao sam mu da je kod nas lomljenje i paljenje stolica postalo moderno i da su naši navijači malo nezgodni. On mi je na to uzvratio: „Pa šta, i naši su. Na svetu je sve uništivo, samo zavisi od toga koliko dinamita stavite!”

Pošto u Fudbalskom savezu Srbije (FSS) imaju skoro nestvaran podatak da kod nas čak 90 odsto stadiona nema upotrebnu dozvolu, pitali smo Ćorovića kako tu stoji Zvezda?

– Normalno, naš stadion ima upotrebnu dozvolu. Kako je moguće da se na nekom objektu održava bilo kakva priredba, a da nema takvu dozvolu? Osnov svega je bezbednost i sigurnost gledalaca, a manje je bitno kakva su svetla i kog sastava je trava – odgovara Ćorović i objašnjava zašto su klubovi koji koriste gradske stadione „pametniji od drugih”. – Stalno pominjem vlasnika Milana Silvija Berluskonija, čoveka koji plaća najveći porez u Italiji. Svako će se složiti da takav čovek sigurno ima novca da sagradi ne jedan stadion nego deset stadiona. Ipak, on vrlo dobro zna da je stadion „rupa bez dna”, jer radi samo mesec dana u godini. Zato i Milan i Inter igraju na istom stadionu, a grad nek se „češka” za kriterijume Uefe, stolice i ostalo. Beogradskoj „Kombank areni” potrebno je 270 radnih dana u godini da bi bila na nuli. Zato je postao trend da se grade razni šoping-molovi, poslovni prostori, da bi objekat preživeo. Nemoguće je da ne radite 11 meseci, a da ste u plusu.

Više od hiljadu policajaca angažuje se za jedan „večiti” derbi, a još toliko je „nevidljivih” tog dana na dužnosti (u civilu, kancelarijama, stanicama policije...). Grad za to plaća oko 4.000 evra. Nije bez posla ni vojska, jer događalo se da njena policija reaguje, kada su u tuče bili uključeni njeni pitomci.

– Kao klub domaćin angažovaćemo 637 redara za derbi. Nijedan redar nije odgovarao od 2003. godine do danas, jer oni prema zakonu nemaju nikakva ovlašćenja. Redar je dužan samo da kaže policajcu da sumnja da neki navijač ima nešto kod sebe. Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima nije dobar. U njemu piše da organizator utakmice i MUP zajedno organizuju meča, ali nisam video da je do sada policija ikada platila za greške, već se samo kažnjavaju klubovi.

Kako je moguće da pored svih mera bezbednosti navijači unose baklje i njima stalno prave štetu?

– Problem je zato što baklja ne reaguje na metal-detektor. Ako 50.000 gledalaca dolazi na stadion, koliko vam treba vremena da svakog čoveka detaljno pretresete? Ljudi dolaze po navici poslednjih pola sata, onda se stvori usko grlo...

Paradoksalno, jedna od utakmica od kojih je Zvezda najviše zaradila poslednjih 15 godina odigrana je u inostranstvu. Bilo je to u Beču protiv Lestera (3:1), 28. septembra 2000. godine.

– Po kazni smo igrali van Beograda. U Beču smo prodali 13.500 ulaznica, a ulaznica je koštala 50 evra. Prihod je bio oko 700.000 evra. Šta bismo kod nas zaradili, znajući da je kod nas ulaznica pet evra? Najviše 250.000 evra, ako prodamo 50.000 karata. To govori zašto nismo interesantni Uefi, jer je za nju prihod sa našeg stadiona minoran. Posle tog meča u Beču „Cvele” (Vladimir Cvetković, tada generalni sekretar kluba – prim. aut) i ja smo se šalili: „Zašto ne bismo stalno organizovali mečeve u Beču!”

Uobičajena slika sa derbija: velike mere bezbednosti (Foto D. Žarković)

-------------------------------------------------

Rekord 96.070 prodatih ulaznica

„Rekord na Zvezdinom stadionu drži Ferencvaroš 1975. godine, kada je prodato 96.070 ulaznica. Tada je bilo više od 100.000 gledalaca, jer ljudi su kod nas navikli da uđu i bez karte”, kaže Ćorović.

-------------------------------------------------

FSS i Zvezda predstavljaju novo osvetljenje

„Na derbiju ćemo imati novi tip osvetljenja, takozvano vruće paljenje. Ako nestane struja iz gradskog napajanja, što se dogodilo na utakmici protiv Hrvatske, svetla će moći da se upale na prekidač. Nismo zamenili sve projektore za derbi, ali biće sve gotovo za nepunih mesec dana. Od 210 projektora, 60 odsto će imati vruće paljenje. Bili smo prinuđeni da menjamo osvetljenje, jer smo „pali” na 1.100 luksa, a, prema standardima, minimum je 1.400. Takve promene diktiraju UEFA i HD televizija, zbog kvaliteta slike, a međunarodna finala se igraju na 1.500 luksa. Mi ćemo sada imati skoro 2.000 luksa. To finansiramo iz sredstava Fudbalskog saveza Srbije, a Zvezda će to vraćati narednih pet godina. Kod nas će zato igrati sve nacionalne selekcije.

-------------------------------------------------

„Rajko Mitić” i „Alijanc arena” imaju istu travu

Milorad Ćorović kaže da je na minhenskoj „Alijanc areni” ista trava kao na stadionu „Rajko Mitić”:

– Angažovali smo istog čoveka kao i oni u Minhenu. Posle tri dana kiše toj travi nije ništa.