Filaret i Georgije dele Sabor SPC

Jedna od glavnih tema predstojećeg zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora biće sudbina dvojice episkopa, mileševskog Filareta i kanadskog Georgija, koji su privremeno razrešeni upravljanja svojim eparhijama, saznaje „Politika” iz vrha Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Odluka Svetog arhijerejskog Sinoda da privremeno razreši dvojicu episkopa podelila je crkvene arhijereje i usijala atmosferu pred zasedanje najvišeg crkvenog tela, zbog čega naši sagovornici smatraju da će ovo biti jedno od najuzbudljivijih zasedanja Sabora u proteklih nekoliko godina.

„Veliki broj arhijereja smatra da način na koji su razrešeni vladike Filaret i Georgije nije u skladu sa kanonima SPC. Mnogi episkopi se pitaju zašto su ova dva episkopa razrešena uoči sednice Sabora i zašto se nije sačekalo da počne zasedanje, gde se inače odlučuje o sudbini episkopa. Vladiki Filaretu je poslata komisija, koja je sačinila izveštaj na osnovu izjave sveštenika, a on potom nije video za šta je stvarno optužen. To se dogodilo i u slučaju vladike Georgija”, kaže naš sagovornik.

On napominje i da su u komisiji koju je oformio Sinod i koja je sastavljala izveštaj o stanju u Mileševskoj eparhiji bili episkopi raško-prizrenski Teodosije i zvorničko-tuzlanski Hrizostom, koji su i članovi Sinoda.

„Postavlja se pitanje kako su im oni koji su im tužioci istovremeno i presuđivali”, kaže naš sagovornik.

Nekim vladikama smeta pre svega način na koji se vodio postupak protiv dvojice episkopa, kažu naši sagovornici u vrhu SPC, ali to ne znači da oni misle da su mileševski i kanadski episkop nevini i da nije bilo opravdanja da se protiv njih povede kanonski postupak. Takođe, deo episkopata smatra da ovo pitanje treba da bude prva tačka dnevnog reda Sabora, to jest da se o sudbini dvojice vladika raspravlja na samom početku zasedanja. Trenutno se i oko toga „lome koplja” u vrhu SPC. Dosadašnja praksa bila je da se ovakve odluke donose na samom kraju zasedanja, posle višednevnog rada.

S druge strane, Sinod je u svojim saopštenjima u vezi sa odlukama koje je doneo o dvojici vladika naveo da protiv njih postoje brojne pritužbe sveštenstva i naroda, zbog čega su i formirane komisije da ispitaju situaciju na terenu. I oni se pozivaju na crkvene kanone, navodeći, kako je rekao episkop raško-prizrenski Teodosije, da je komisija samo prikupljala materijal i sastavljala izveštaj za Sabor. Na osnovu tog materijala, „crkvena vlada”, kako još zovu Sinod, donela je odluke u slučaju vladika Filareta i Georgija, ostavivši Saboru da donese konačnu reč.

Sinod je svojevremeno vodio kanonski postupak protiv još dvojice arhijereja: tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Artemija 2010. godine i vladike Konstantina, koji je upravljao srednjoevropskom eparhijom, 2012. godine. Obojica su odlukom Sinoda privremeno razrešeni dužnosti episkopa i obojicu ih je Sabor, kao najviše crkveno telo, konačno razrešio, čime je potvrdio odluke sebi potčinjenog tela, odnosno Sinoda.

Iako naši sagovornici veruju da će rasprava o episkopima Filaretu i Georgiju baciti sve druge teme u drugi plan, one nisu nimalo za potcenjivanje i tiču se problema koji bi mogli imati dalekosežne posledice po srpsku crkvu. Naime, Sabor bi trebalo da raspravlja i o Kosovu i Metohiji, predstojećem zasedanju Svepravoslavnog sabora sledeće godine u Istanbulu, obnavljanju dijaloga sa kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić napisao je novu platformu za Kosovo i Metohiju, sa kojom će se, prema nekim najavama, upoznati i Sabor SPC. Takođe, Beograd i Priština će uskoro pregovarati o položaju srpske crkve na Kosovu i Metohiji. To je dodatno aktuelizovalo pitanje života crkve na Kosovu i Metohiji, što je zbog osetljive situacije na terenu poslednjih godina jedna od redovnih tema Sabora.

Što se tiče kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, mediji iz ove zemlje već najavljuju da bi pregovori mogli početi početkom juna, uz posredovanje Ruske pravoslavne crkve. SPC se, za sada, ne izjašnjava o „makedonskom pitanju”, ali patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril potvrdio je da su pregovori ponovo postali aktuelna tema. On se 9. maja sastao sa makedonskim predsednikom Đorđem Ivanovim i poručio da je neophodno uložiti napore kako bi se regulisao kanonski status pravoslavlja u Makedoniji. „Neophodno je da se postepeno pomeramo ka rešenju problema i da ga rešimo mirno, bez konflikata, na kanonskoj osnovi”, izjavio je patrijarh Kiril.

------------------------------------------

I Artemije moguća tema

Nezahvalno je u ovom trenutku govoriti o tome hoće li se Sabor pozabaviti i pismom koje je patrijarhu srpskom Irineju uputio papa Franja, ponudivši mu, u vezi sa najavljenom kanonizacijom kardinala Alojzija Stepinca, dijalog o spornim istorijskim dešavanjima iz Drugog svetskog rata. Postoji mogućnost da Sabor zaduži arhijereje čije su eparhije u Hrvatskoj da se bave tim pitanjem. Konačno, neki mediji objavili su da bi najviše crkveno telo moglo da se bavi i pitanjem aktivnosti raščinjenog episkopa raško-prizrenskog Artemija, koji je ranijom odlukom Sabora, vraćen u red monaha. Artemije je nedavno rukopoložio u čin horoepiskopa nekadašnjeg igumana manastira Crna Reka, Nikolaja i otkako je raščinjen, vodi „Eparhiju raško-prizrensku u egzilu” i ne priznaje saborsku odluku o svom raščinjenju. Sa gledišta srpske crkve i crkvenih kanona, on, naravno, kao monah nije mogao nikoga da rukopolaže. Sa Artemijevog gledišta, odluka Sabora da ga raščini je nekanonska, zbog čega on sebe i dalje smatra episkopom.