Sudski postupak dug devet godina

Postupak rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića pokrenuo je 2006. godine njegov unuk Vojislav, kada je tadašnjem Okružnom sudu u Beogradu podneo zahtev za dedinu rehabilitaciju. Isti zahtev, tri godine kasnije, podneli su i Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini od 1941. do 1954. godine, Novinsko-izdavačko preduzeće „Pogledi” iz Kragujevca, Srpska liberalna stranka, profesor dr Kosta Čavoški i Srpski liberalni savet.

Predlogom za rehabilitaciju zahtevano je poništenje presude kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine osuđen na smrt streljanjem jer je oglašen odgovornim za krivično delo izdaje i ratnog zločina i krivično delo organizovanja bandi u cilju obaranja postojećeg državnog režima. Postupci po ova dva predloga su spojeni, a prvo ročište održano je 2009. godine.

Zoran Živanović, punomoćnik podnosilaca predloga iz 2009. godine, za „Politiku” govori o toku postupka, izvedenim dokazima i njegovim zanimljivim detaljima.

– Prvo ročište na kome je doneto rešenje o spajanju postupaka održano je 2009. godine, pred većem sudije Gordane Todorović. Zbog njenog odlaska u penziju, predmet je iste godine dat u rad sudiji Aleksandru Ivanoviću. On je predsedavao većem do leta 2014. godine, kada je izabran za sudiju Apelacionog suda. Od septembra 2014. godine predmet je poveren Aleksandru Trešnjevu, koji je i do tada bio član sudskog veća – navodi Živanović.

Postupak je trajao devet godina, a za to vreme održano je 16 rasprava, od kojih je samo jedna odložena, i to u septembru 2014. godine, zbog obustave rada advokata.

– Ako uzmemo u obzir dužinu trajanja postupka i broj održanih rasprava, vidimo da je u proseku održavano manje od dve rasprave godišnje. Ročišta su trajala obično po dva sata, iako je bilo jasno da zbog složenosti predmeta to nije dovoljno. Prvi put je ročište trajalo duže od dva sata kada su 12. maja iznošene završne reči. Osim ovoga, postupak je nepotrebno prekinut kako bi se u vanparničnom postupku utvrdila smrt Dragoljuba Mihailovića. To je bilo nepotrebno, tim pre što niko nikada nije osporavao činjenicu da je general Mihailović streljan. Štaviše, novinska agencija Tanjug je 18. jula 1946. godine izdala zvanično saopštenje da je nad Mihailovićem izvršena smrtna kazna – objašnjava punomoćnik predlagača rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini.

S obzirom na to da je tadašnji predsednik veća Aleksandar Ivanović insistirao na tome da stranke u postupku sudu dostave izvod iz matične knjige umrlih za Mihailovića, došlo je do nepotrebnog odugovlačenja postupka. Centar za socijalni rad opštine Zvezdara, iako je bio nadležan, odbio je da postavi privremenog zastupnika generalu Mihailoviću, kako je to zakonom predviđeno.

– Nadležni sud je, posle sprovedenog postupka, kao datum smrti Mihailovića utvrdio 31. jul 1946. godine. Punomoćnik je na ovo rešenje uložio žalbu koju je kao osnovanu uvažio Apelacioni sud u Beogradu, pa je 6. septembra 2013. prvostepeni sud preinačio rešenje i kao datum smrti generala utvrdio 17. jul 1946. godine. Tu je, praktično, izgubljeno godinu i osam meseci. Postupak je stao i kada je boračka organizacija javnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv dr Koste Nikolića i dr Bojana Dimitrijevića zbog navodnog lažnog svedočenja u postupku koji je vođen po predlogu za rehabilitaciju. Krivična prijava, međutim, relativno je brzo odbačena kao neosnovana – kaže dalje Živanović.

Tokom dugogodišnjeg postupka sud je, kao dokaz, između ostalog, pribavio deo spisa sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću, kao i britanska dokumenta koja su svedočila o tome da se komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini borio protiv Nemaca. Preslušani su tonski zapisi sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću i ostalim okrivljenima iz jula 1946. godine. Takođe, u svojstvu svedoka saslušani su mnogi relevantni poznavaoci dela Dragoljuba Mihailovića.

Odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića doneta je 14. maja 2015. godine. Viši sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Aleksandra Trešnjeva, Predraga Vasića i Vukice Isakov, prihvatio je predlog za rehabilitaciju. Od dana objavljivanja rešenja Mihailović se smatra neosuđivanim i vraćena su mu sva građanska prava koja su mu oduzeta u političko-ideološkom postupku koji je protiv njega i drugih optuženih vođen 1946. godine.

Punomoćnik predlagača rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Oliver Antić kaže da je odluka o rehabilitaciji koja je saopštena pre nekoliko dana „samo formalna”.

– Suštinski, Mihailović je rehabilitovan još 2004. godine, kada je utvrđeno da su Jugoslovenska vojska u otadžbini i Ravnogorski pokret bili antifašistički. Dragoljub Mihailović bio je na čelu oba ova pokreta – rekao je Antić.

Miroslava Derikonjić

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• Draža je izgubio na terenu, ali je dobio za zelenim stolom.

• Na suđenju Draži sudstvo je bilo totalno reformisano.

• Vreme je već presudilo nekim Generalovim presuditeljima.

• Tek posle rata se videlo protiv čega se Draža borio.

• Čiča jeste malo šurovao s Nemcima. Uklopio se u današnji trend.

• Ako Hrvatima smeta ova rehabilitacija, neka rehabilituju Tita, čije su slike sklonili.

• Komunistički sud je bio humaniji: prvo te ubiju, pa ti čitaju presudu, da se ne potresaš.

• Tadašnja suđenja bila su primitivna. Posle je Hag to usavršio.

• Doći će vreme da se rehabilituje i partizanski pokret.

Dragutin Minić