Razlozi i efekti udaljenja zaposlenog sa rada

Poslodavac može da udalji zaposlenog sa rada u trajanju najduže tri meseca uz naknadu zarade u smanjenom iznosu u slučaju da je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti ili da je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Poslodavci vrlo lako pribegavaju ovoj meri, čak i onda kada to nije opravdano, a posle udaljenja uglavnom sledi – otkaz... Zakonodavac nije predvideo konkretne razloge i način na koji će se utvrditi postojanje uslova za udaljenje zaposlenog sa rada već je to prepušteno poslodavcu da utvrdi opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od delatnosti kojom se poslodavac bavi i vrste posla koju zaposleni obavlja.

Rešenje o udaljenju sa rada uz naknadu zarade donosi direktor, obično na osnovu predloga neposrednog rukovodioca dela procesa posla u kome radi zaposleni, ili po prijavi trećih lica sa kojima zaposleni stupa u kontakt prilikom obavljanja poslova, na primer kod uslužnih delatnosti.

U praksi nije lako utvrditi kada su se stekli uslovi za udaljenje zaposlenog sa radnog mesta radi sprečavanja njegovog daljeg neprofesionalnog ili nedoličnog ponašanja prema strankama. Da li je dovoljna samo jedna prijava od strane nezadovoljne stranke, ili bi poslodavac trebalo da pre donošenja odluke proveri sve okolnosti slučaja, dokaze koje stranka poseduje, kao i rad zaposlenog, pa tek ukoliko se utvrdi da je njegovo ponašanje i ophođenje prema strankama u više slučajeva takvo da ga udalji sa posla...