EPS tuži i zbog 150 dinara

„Ponekad mi zastane knedla u grlu kada se javi dužnik. Dok mu objašnjavam na koji način može da otplati dug shvatim da čovek zapravo bira između plaćanja računa i kupovine leka ili hrane za decu”, počinje svoju priču službenik u jednoj od mnogih kancelarija u prestonici koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.

Na meti izvršitelja, prema iskustvu našeg izvora, najčešće su pripadnici srednje ili srednje niže klase koja u Srbiji veće decenijama nestaje. Na poslu sreće samohrane majke, bolesne ljude, penzionere s minimalnim primanjima koji žive u velikim stanovima pa im je račun za „Infostan” veći od polovine penzije... Ima i onih koji se „bahate”. Naprave račune za mobilni telefon od po nekoliko desetina hiljada dinara, a onda dođu, kukaju kako nemaju novca da plate. Nezaposleni su pravi „socijalni slučajevi”.

U izvršiteljske kancelarije, kako saznajemo, najčešće stižu rešenja o izvršenju dugova koje pojedinci ili firme imaju prema „Infostanu”, „Elektrodistribuciji Srbije”, „Vodovodu i kanalizaciji”... Jednom prilikom obrađivali su predmet u kojem je EPS naplaćivao dug od samo 150 dinara. Ipak, dug je dug. Naravno, troškovi ovog postupka su nekoliko desetina puta premašili dugovanje.

– Imamo telefon na koji nas stranke zovu. Često nas psuju, ali ponekad plaču i mole. Izvršitelji, najčešće na svoju ruku, pokušavaju da se dogovore s dužnikom da plati u ratama. Poverioci obično ne pristaju na taj dogovor, ali kada im legnu pare na račun zadovoljni su i uglavnom ne pitaju detalje. U zavisnosti od visine duga nekada ga izvršitelj podeli u nekoliko rata. Ukoliko se dužnik ne pridržava dogovora blokira mu se deo zarade – objašnjava naš sagovornik uz opasku da još nije došao u situaciju da gleda kako nekome plene imovinu jer taj proces, kako kaže, malo duže traje i dodatno košta poverioca.

Od trenutka kada građanin primi rešenje o izvršenju duga do trenutka kada mu izvršitelj blokira deo zarade obično prođe barem mesec dana.

Ipak, službenicima u beogradskim izvršiteljskim kancelarijama, kako kaže, izgleda kao da „zlatno vreme” izvršitelja ipak prolazi. Broj predmeta u prestoničkim kancelarijama drastično se smanjio od kada je na snagu stupio novi Pravilnik koji propisuje ravnomernu raspodelu. Do kraja prošle godine neki su dobijali i po 10.000 predmeta mesečno, a sada im stigne svega nekoliko desetina. Najviše posla imali su oni s najboljim političkim ili prijateljskim vezama. Predmete su dobijali često i vikendima, a u ponedeljak ujutro nevoljnicima je deljen ostatak. Oko velikog broja dugovanja nisu imali ni mnogo posla. Otkucali su rešenje o izvršenju i nakon toga utvrdili da je dužnik preminuo. Od poverioca su nepovratno uzeli 4.680 dinara. Nije ni čudo što su neki od njih za kratko vreme zaradili stanove u prestonici. Na računima vrte milione, ali zato mnogi radnu snagu plaćaju minimalno. Dešava se da su službenici u kancelarijama izvršitelja mesecima neprijavljeni ili su im ugovori na određeno vreme produžavani više puta nego što zakon dozvoljava. Ponekad nisu imali šansu za godišnji odmor, bolovanje ili slobodan dan.

----------------------------------

Tarife i cene

Za svaki predmet koji stigne do izvršitelja poverilac (preduzeće ili pojedinac koji potražuje dug) mora da plati naknadu od 4.680 dinara. Nijedan izvršitelj neće početi posao dok mu na račun ne legne ovaj novac. Kada iz Komore izvršitelja stigne predmet, zaposleni prvo otkucaju zaključak o izvršenju. Ukoliko je adresa dužnika nepoznata, od Ministarstva unutrašnjih poslova traži se adresa pojedinca. Ukoliko dva puta dužnik ne primi poštu, rešenje o izvršenju se objavljuje javno i postaje pravosnažno. Ukoliko dužnik pristane da plati dug u roku od osam dana, minimalna naknada za rad izvršitelja iznosi 1.800 dinara, ukoliko je dug manji, od 30.000 dinara. Ukoliko se odloži plaćanje ovog troška on će se udvostručiti (iznosiće najmanje 3.600 dinara). Kako raste dug, procentualno raste i naknada za rad izvršitelja. Naravno, sve troškove postupka plaća građanin (dužnik). On će platiti i učešće od 4.680 dinara koje je poverilac morao da plati kako bi se izvršitelj prihvatio posao.