Fudbalski hladni rat

Fudbal pokreće milione: navijača na stadionima širom sveta ali i milionske sume u dolarima, evrima i švajcarskim francima koji se pojavljuju i nestaju u dubioznim „poslovima” FIFA. Svetska fudbalska organizacija – FIFA- u svega nekoliko dana, postala je najozoglašenija organizacija na planeti. Veliki medijski hor je zaključio: FIFA jedna je od najgorih mafijaških organizacija na svetu.

Kada se „bubamara” zakotrlja, svet se umiri. Stotine miliona ljudi obožavaju fudbalsku igru jer donosi zadovoljstvo i sreću. Zbog toga se i kaže da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Za njenog doskorašnjeg šefa, Sepa Blatera i njegove kompanjone, fudbal je, izgleda bio više od igre. Bio je pre svega biznis, i to prljav.

Optužbe na račun Svetske fudbalske organizacije zbog kriminala nisu neka novost. Jedan primer: Sep Blater je 1998. godine prvi put biran za čelnika FIFA a iz Fudbalskog saveza Nemačke stigle su tada optužbe da je „kupio fotelju predsednika”.

U poslednjih nekoliko decenija sličnih, ili mnogo težih optužbi, bilo je sijaset. Nikada, međutim, nisu imale sudski epilog.

O skandalima unutar FIFA mnogo se pisalo. Jedan od najznačajnijih priloga u tom „lovu” dao je autor Tomas Kištner čija je knjiga „FIFA-mafija – prljavi poslovi u svetskom fudbalu” bestseler u Nemačkoj.

Kištner je istrživao „poslovanje” FIFA od 1990 i od toga je nastala knjiga od 400 stranica sa naslovom koji nedvosmisleno govori do kakvih otkrića je došao autor. FIFA je, posebno od kad je na njenom čelu Sep Blater, napravila veliku mrežu poslova u koje su upleteni najmoćniji ljudi sveta, biznismeni, političari, monarsi... Kada se tome doda da su na talonu milijarde dolara jasno je da su u priči bile velike „ribe”.  

U jednom intervjuu Kištner je otkrio da je i sam bio meta Svetske fudbalske organizacije. Kada je među izdavačima procurela vest da je njegova knjiga u pripremi tajnim kanalom je iz FIFA stigla ponuda da odustane od izdavanja knjige za šta će biti bogato nagrađen.

Upravo zbog tako velikih suma novca teško je bilo „probiti” Blaterov sistem.

Čarobna igra nastaviće da "živi" (Foto Rojters)

Sada je, međutim, situacija drugačija. U „igru” su uskočili Amerikanci koji su stavili FIFA pod svoju lupu. Usledila su hapšenja visokih zvaničnika Svetske fudbalske organizacije u Cirihu (Švajcarska) i u SAD   i istraga je dobila snažan zamah. Sam Blater „preživeo” je prvi američko-švajcarski udar ali je, ipak, bio prinuđen da podnese ostavku na položaj predsednika FIFA, nekoliko dana pošto je dobio i peti mandat.

Američki i švajcarski istražitelji posebno se bave dodelom organizacije svetskih prvenstava u fudbalu – od 1990. godine do danas. Već se govori o konkretnim imenima koja su, uz „skromnu” nadoknadu od nekoliko miliona dolara, pomogla da neke države postanu domaćini svetskog prvenstva.

Mada to nigde nije zvanično rečeno ali američkim istražiteljima posebno su zanimljiva dva prvenstva: 2018 – dodeljeno Rusiji i 2022. čiji je domaćin Katar.

Od 2010. godine kada je Rusija izabrana da organizuje svetsko prvenstvo u fudbalu sporadično su se čuli zahtevi da ova odluka bude poništena ili da Zapad treba da bojkotuje ovo takmičenje. Ukrajinska kriza i otvoreni sukob Zapada i Rusije, drastično su pojačali takve zahteve. U tu političku priču odlično se uklapa „zemljotres” u FIFA i Blaterova ostavka. Tako dobro da ugledni nemački list „Frankfurter algemajne” govori o „hladnom fudbalskom ratu”.

Ovaj fudbalski pritisak na Rusiju sigurno neće biti kratkog daha. Takav zaključak potvrđuju nemački mediji koji nagoveštavaju preispitivanje odluke o dodeli svetskih šampionata u fudbalu 2018. i 2022. godine iako za to „još nema pravnog osnova”.

U podeli posla između Amerikanaca i Švajcaraca ovi drugi dobili su zadatak da pretresu Rusiju i prvenstvo 2018. Spisak onih koji će biti ispitani je podugačak, među njima su i poznata imena – poput Franca Bekenbuera, legendarnog nemačkog fudbalera i selektora. Ukoliko u istrazi budu otkriveni kompromitujući detalji oni će biti iskorišćeni kao razlog da se Rusiji oduzme organizacija svetskog prvenstva 2018. godine.

Rusija i Katar se nadaju da će u borbi da sačuvaju svoje šampionate sveta pomoć dobiti od FIFA. Još, naime, nije objavljen izveštaj Mihaela Garsije, bivšeg istražitelja etičkog komiteta Svetske fudbalske organizacije, koji se bavio izborom domaćina šampionata 2018. i 2022. godine. Ukoliko se u izveštaju navode kriminalne radnje ili sumnjive činjenice Blaterov naslednik na mestu prvog čoveka FIFA mogao bi da to iskoristi kao pomoć jednoj ili drugoj strani.

I dok bi Rusija i njeno prvenstvo mogli da budu žrtva svetske politike Katar ima najviše problema sa Velikom Britanijom. Zemlja za koju se kaže da je kolevka fudbala još nije prežalila poraz od Katara u nadmetanju za organizaciju prvenstva 2022. godine. Najnoviji događaji vezani za FIFA daju vetar u leđa britanskim nadanjima da bi šampionat 2022. godine, ipak, mogao da se preseli na Ostrvo.

Slavlje posle pobede: obavezni deo najvažnije sporedne stvari na svetu (Foto Rojters)

Zanimljivo je da se pored izuzetno glasnog antififinog hora čuju i nešto drugačiji glasovi. Naslov u jednim nemačkim novinama:„Pravda za Sepa Blatera” jedan je od takvih primera.

FIFA je, da podsetimo jedna od najmoćnijih svetskih organizacija: ima 209 članica – više od Ujedinjenih nacija - na svim kontinentima. Prema nezvaničnim podacima od 2011. do 2014. godine „obrnula” je više od četiri milijarde dolara:  ogromna količina novca koji je primamljiva meta za razne mešetare i prevarante. Blaterovi „advokati” tvrde da je FIFA jedna od najodgovornijih svetskih organizacija koja je za njegovog mandata uložila najmanje dve milijarde dolara u izgradnju sportskih i socijalnih zdalja u nerazvijenom svetu, posebno u Africi.

Osim apela za Blatera pojavile su se i ozbiljne analize o neprihvatljivom ponašanju SAD koje „izvoze” svoj pravni sistem u svet time krše međunarodno pravo. Analizirajući ovu činjenicu komentator uglednog nemačkog „Handelsblata” kaže: „Slučaj FIFA je pokazao da su Švajcarci i Evropljani suviše slabi da bi rešilli problem. Zato su SAD morale da preuzmu igru u svoje ruke a Evropljani i Švajcarci popili su gorku pilulu”.Autor pomenutog komentara podseća da je viđen još jedan korak u „amerikanizaciji” sveta. Posle Drugog svetskog rata američki engleski postao je jezik svetske ekonomije, dolar planetarna valuta, američka dominacija u politici, kulturi, nauci, sportu ... rasla je iz godine u godinu. I sada je došlo vreme da u svet ode i malo pravnog sistema SAD.

I da se vratimo fudbalu. Čarobna igra nastaviće da „živi” i posle udara zakona na Svetsku fudbalsku organizaciju. Nadamo se malo čistija i sa manje mafijaških faulova.