Maratonac iz gradskog autobusa

Toma Puja iz Beograda, vozač autobusa na trasi linije 59, u slobodno vreme bavi se biciklističkim krosom. Jedan je od nekolicine naših biciklista koji će 16. avgusta startovati na poznatom biciklističkom maratonu Pariz–Brest–Pariz, ukupne dužine 1.230 kilometara, koja mora da se pređe za 90 sati, sa svim pauzama i odmorom.

 „Brevet”, što znači sertifikat, i „Randone”, u slobodnom prevodu „dugo putovanje”, nazivi su za ovu dugu biciklističku vožnju koja datira još od 1891. godine. Tada za profesionalce, a sada za amatere iz čitavog sveta koji su ispunili norme (dužinska i vremenska ograničenja). Da bi se kvalifikovali za ovu vožnju koja se održava svake četvrte godine (ne trku, jer nema pobednika), ispiti su na 200, 300, 400, 600 i 1.000 kilometara. Ove godine  je čak 60.000 ljudi iz čitavog sveta pokušalo da se priključi čuvenom „Randoneu“, a šansu će dobiti svega 10 odsto. Posle ciklomaratona u Americi „Koust tu koust”, od zapadne do istočne obale, u dužini od 4.500 kilometara, ovo je i najpoznatiji biciklistički kros na svetu.

Toma Puja (sa biciklom) na ispitu od 1.000 kilometara kod Golupca 

Evidencioni karton overavaju predstavnici organizatora, što podrazumeva da ste ispunili sve ispite po pravilima ovog dugoprugaškog biciklizma. A pravila su veoma stroga, sa bezbednosne i tehničke strane. Biciklista je potpuno samostalan za vreme trajanja vožnje i ne može da prima nikakvu pomoć od trećih lica, osim na kontrolnim tačkama.

– Potpuno ste sami i sa, čini se, nemogućim ispitom pred sobom. Najvažnije je da ne promašite kontrolne punktove, zvaničnu rutu krosa, jer nisu dozvoljene prečice ili skretanja. Ako pogrešite morate da se vratite na tačku sa koje ste skrenuli sa trase. Dobijete čip i kad god da krenete, svakog od šest hiljada učesnika prate u svakom trenutku preko satelita da nije prekršio stroga pravila. Sve kvarove morate sami da otklanjate, bez pomoći, i da sačuvate zdravlje, jer su vremenski uslovi oštri, uz vrućinu, kišu i hladnoću na planinama – kaže za na list Toma Puja, koji se biciklizmom bavi još od 14. godine, kada je vozio aktivno u BK „Čukarički”.

Specijalni režim ishrane i treninga sprovodi već više od godinu dana, pripremajući se za start 16. avgusta u Parizu u ne baš lakim uslovima. Radi u GSP-u na liniji 59 i pokušava da ostatak dana iskoristi za neophodne trening vožnje od 200 kilometara, kao pripremu za naporni kros.

Prošlogodišnje kvalifikacije pomogle su mu da stekne iskustvo za ovako zahtevnu vožnju u kratkom intervalu, kada je za tri dana spavao svega pet-šest sati prešavši 1.000 kilometara.

– Kad smo krenuli niz Kopaonik video sam sve duplo, napori su zaista veliki – priča ovaj vitalni pedesetogodišnjak.

Još desetak vozača iz Srbije prolazi upravo kroz kvalifikacije i Toma misli da neće biti jedini biciklista ispred Ajfelove kule koji će poneti našu zastavu i dres. Iako predstavlja Srbiju na maratonu, sve troškove puta, smeštaja i organizacije snosi sam.

– Pomalo me sve teškoće podsećaju na film i odlazak naše fudbalske reprezentacije u Montevideo – okreće sve na šalu ovaj uporni čovek. Biće velika pomoć ako im Biciklistički savez Srbije pomogne za opremu i prevoz do Francuske, kako je obećano. Uglavnom, raduje se što biciklistički pokret kod nas raste i ljudi shvataju prednosti zdravog života. Nada se da će razviti trobojku Srbije pod Trijumfalnom kapijom u Parizu kada se 20. avgusta ovaj naporni biciklistički maraton bude završio.

Ištvan Dekanj