Evrozona zajmi nemilice

Brisel – Javni dug evrozone porastao je u prvom tromesečju 2015. godine na 92,9 odsto BDP-a (krajem 2014. iznosio je 92 odsto). Isti trend javnog zaduživanja beleži i EU. U prvom kvartalu 2015. javni dug EU skočio je sa 86,9 odsto na 88,2 odsto. Najveći javni dug i dalje ima Grčka (168,8 odsto BDP-a), ali je brzim korakom sustižu Italija (136,1 odsto) i Portugalija (129,6 odsto). Uz njih još Belgija i Kipar poseduju javni dug veći od 100 odsto BDP-a. Od Nove godine najbržim tempom zadužuju se Belgija, Italija i Hrvatska. Najuočljiviji pad javnog duga iskazuju Grčka, Letonija i Litvanija. To su podaci evropske agencije za statistiku Evrostat objavljeni sredinom ove sedmice.

                                                               *    *     *    *

„Radimo ovo zbog Grka, ali takođe i zbog Nemaca. Iznenadni izlazak Grčke iz evrozone izazvao bi haos i nasilje”, upozorila je nemačka kancelarka Angela Merkel Bundestag krajem prošle sedmice uoči glasanja o eventualnom početku pregovora o najnovijem paketu finansijske pomoći prezaduženoj Grčkoj.

Koji „haos i nasilje” je Merkelova imala na umu, podstičući nemačke poslanike da prihvate novu rundu evropske verzije finansijskog spašavanja Atine, kancelarka nije precizirala. Jedan mogući „haos” svakako je činjenica da Grčka Nemačkoj nije dužna samo 90 milijardi evra – koliko je zarobljeno u potraživanjima iz dosadašnjih međunarodnih kredita i bilateralnih ugovora. Grčka je Nemačkoj – kroz tzv. target 2 kredite (kojim se rutinski reguliše transfer evropotraživanja u prometu između centralnih banaka po osnovu ugovorenog biznisa) dužna još oko 100 milijardi evra. Ostatak evrozone (mahom Portugalija, Italija, Irska i Španija) kroz kanale target 2 kredita duguju Nemačkoj trenutno oko 531 milijardu evra. Nemačkoj izgleda uopšte nije u interesu da Grčka ili bilo koja država iza akronima PIIGS bankrotira (pa time i otpiše veliki deo svojih spoljnih dugova) i izađe iz evrozone. To, naravno, nije zbog gromoglasno spominjane solidarnosti ili „evropskog projekta”, u pitanju je ipak – novac.

Dobar deo evrozone danas, čini se, zna za ovu računicu. Na talasu novodoštampanog novca Evropske centralne banke, a uprkos ekonomskom oporavku „u pupoljku”, dobar deo evrozone danas se zadužuje nemilice. U međuvremenu, Evropska centralna banka i Nemačka već neko vreme od izbijanja krize nemaju istu viziju izlaska iz krize. U tom procepu finansijskih i političkih centara moći EU čak 15 članica evrozone povećalo je od prošle jeseni do ovog proleća svoj javni dug. Pri tom, u odnosu na grčki javni dug od oko 320 milijardi evra, italijanski je odavno premašio dva biliona. Na Apeninskom poluostrvu nenaplativi krediti procenjivani su ovog proleća na gotovo 200 milijardi evra.

Odakle će privredno usporena evrozona (barem onih 15 članica) vratiti novonastale javne dugove? Vladajući establišment u Berlinu, Briselu i Frankfurtu (sedište Evropske centralne banke) danas muče najmanje dve oprečne dileme: da li će Evropska centralna banka doštampati toliko novca da se pokriju (i obesmisle) rastući javni dugovi i kako će nemačka Centralna banka namiriti izvozna potraživanja nemačkih firmi kod centralnih banaka članica koje beleže anemični privredni rast?

Evrozona je postala „proslavljeni dužnički zatvor”, smatra Filip Legren, viši savetnik pri čuvenoj Londonskoj školi ekonomije, nekadašnji savetnik predsednika Evropske komisije Žoze-Manuela Baroza.