Poskupeo hleb, meso čeka nov cenovnik

Poskupljenja osnovnih životnih namirnica kao da čekaju u zasedi. Hleb je u nekim mestima već poskupeo, a na nove cenovnike kao da se spremaju i proizvođači mesa, suncokretovog ulja... Vlada Srbije odlučila je da ograniči izvoz hlebnog žita, ali time nije pretekla pekare koji su već podigli cene hleba. Zavisno od toga kako će se tržište ponašati posle ove mere, lanac poskupljenja bi mogao donekle da se zaustavi. Jer, oni najveći proizvođači oklevali su s novim cenovnicima i najavljivali ih za sredinu avgusta. Kod onih koji su se već odlučili na poskupljenje, hleb staje 30 dinara za veknu od pola kilograma tipa poznate "save", a ranije je ta cena iznosila 26 dinara. Tih 30 dinara za veknu je i do sada bila cena u prestonici.

Cene žitarica u Srbiji ovih letnjih dana dostigle su istorijski maksimum, jer se i pšenica i kukuruz prodaju za oko 15 dinara po kilogramu. Ovakvom poskupljenju se malo ko nadao. Prvobitna predviđanja su da će pšenica posle žetve koštati maksimalno 10,5-11 dinara po kilogramu. Poznavaoci prilika kažu da razlog za poskupljenje nije loš rod, jer on je sasvim solidan i meri se na oko 2,1 milion tona, već međunarodno tržište na kome se, usled podbačaja u drugim regionima, pšenica dobro kotira. Otuda je i izvoz vrlo isplativ, pa tako i podaci pokazuju da je od početka godine izvezeno oko 300.000 tona hlebnog žita.

– Dobro je što je izvoz ograničen, ali sumnjam da će sama ta mera biti dovoljna da se smanji cena pšenice – kaže Branislav Rakić, direktor "Žitozajednice". – Iz iskustva znam da se to ranije nije događalo. Teško je prognozirati situaciju zato što je neizvesno koliko je podbacio rod kukuruza. Ponuda će upravo zato biti manja, jer ona na kraju može ustrebati kao stočna hrana.

Po njegovim rečima, cena brašna je sada dostigla 21-22 dinara po kilogramu i kalkulacije najvećih industrijskih pekara koji su članovi ovog udruženja pokazuju da je cena koštanja jedne vekne hleba 25,5 dinara i to sa PDV-om od osam odsto. Trošak brašna je 7,2 dinara, a ukupni troškovi direktnih sirovina, računato još i so, kvasac i ostalo ukupno 8,3 dinara po vekni. Troškovi proizvodnje, kao što su radna snaga, energija i amortizacija, koštaju 3,78 dinara, režija 4,5 dinara, transport 5,2 dinara, a akumulacija od pet odsto  je 1,5 dinara. Pomenuti PDV iznosi 2,3 dinara.

– Za manje od tih 25,5 dinara po vekni hleb se ne može proizvoditi. Najmanje se kod nas govori o trgovačkim maržama, a problem je što one iznose od 25, pa i do 45 odsto. To znači da, ukoliko hleb poskupi na "ciljanih" 35 dinara za veknu, najveći deo je onaj koji uzimaju trgovci. Pri tome ne snose nikakav ni trošak ni rizik, jer se hleb, ukoliko se ne proda, vraća proizvođaču – objašnjava Rakić i dodaje da je hleb u manjim mestima jevtiniji upravo zbog manjih trgovačkih marži, ali i zbog slabije kupovne moći stanovništva.

Direktor "Žitozajednice" kaže da hleb može da bude jevtiniji samo ukoliko država snosi deo troškova. Međutim, na primeru narodnog hleba čini se da to nije izvodljivo. Njega ima u zanemarljivim količinama, tako da je postalo potpuno nevažno što košta 17 dinara. Rakić kaže da je razlog za njegovu malu proizvodnju upravo to što država ne obezbeđuje dovoljno brašna tipa 850 po beneficiranoj ceni. "U situaciji kada je stočna hrana skupa, pitanje je da li država uopšte treba da finansira proizvodnju tako jevtinog hleba, jer se zna kako će završiti."

Nove cene svojih proizvoda, sem pekara najavili su i stočari. To, sada, više zvuči kao neko upozorenje i poruka da bi nešto valjalo preduzeti da do toga ne dođe. Iskustvo pokazuje da, usled suše kakva je ovogodišnja, raste cena stočne hrane, nakon čega sledi i poskupljenje mesa.

Direktor novosadske "Neoplante" Momir Jovanović prognozira da će cena tovljenika nadmašiti ovdašnji maksimum od 125 dinara po kilogramu.

– U svinjarstvu su već dugo niske cene, a sada ulazimo u period kada će motiv za tov biti mali zbog visokih cena soje i kukuruza. Tovljenici već koštaju 100 dinara po kilogramu s tendencijom daljeg rasta. Država bi valjalo da pripremi neke količine kukuruza za intervenciju. Direkcija za robne rezerve bi trebalo da uveze kukuruz, na domaćem tržištu ga nema u ponudi. Bolje to učiniti sada, nego kad uništimo ono malo što smo u stočarstvu popravili – smatra Jovanović.

U Ministarstvu za trgovinu, međutim, ne vide razloga za zebnju od nekih većih poskupljenja. Načelnik za cene Mladen Radović kaže da je naše tržište godinama dobro snabdeveno, a i poslednji statistički podaci pokazuju da nema rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

– Cene određuje tržište, za takav koncept ekonomije smo se opredelili. Predstoji nam ratifikacija CEFTA sporazuma, a i u procesu smo pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), što sve uslovljava slobodnu trgovinu – kaže Radović.