Novosađani, ipak, sačuvali prednost

Novi Sad – Ogroman kapital iz prve utakmice u Torinu, gde je Vojvodina deklasirala svog rivala bio je dovoljan za revanš. Iako su Italijani slavili u Novom Sadu, kao što se i moglo očekivati, ipak, u novu rundu kvalifikacija za elitno takmičenje ide bolji tim. Vojvodina je pružila dostojan otpor svom velikom rivalu i na znalački način sačuvala ogromnu prednost. Bilo bi lepo da se Novosađani pridruže Partizanu na putu koji vodi u probrano društvo najboljih evropskih timova.

Novosađani su u drugi vek postojanja zakoračili hrabro i odvažno, preslišavši italijansku Sampdoriju u Torinu lako i ubedljivo (4:0). U drugi čin dvoboja domaćin je ušao daleko rezervisanije nego pre sedam dana, sa jasnom namerom da sačuva stečeni kapital. Sa druge strane, Italijani su u revanš ušli odlučnije pa je Sampdorija od samog starta počela ofanzivno ka golu Žakule.

Vojvodina je u prvih desetak minuta uglavnom branila svoj prostor i u takvom fudbalskom opredeljenju Italijani su, znajući gde su slabe tačke našeg tima, na isteku četvrt časa igre stigli do gola. Igrao se 15. minut kada su gosti izveli brzu i opasnu akciju po levoj strani, sjajni Murijel je znalački uspeo da odvuče Đurića iskosa na levo, a onda je usledila povratna lopta, koji metar u šesnaesterac Novosađana, na koju je natrčao opasni Eder i snažnim i preciznim udarcem uspeo da matira nemoćnog Žakulu.

Učenici Valtera Zenge uspeli su zatim da uspostave punu dominaciju na terenu, a iskusni Bereto bio je upravo igrač i glavna pokretačka snaga tima iz Đenove. Tek u pojedinim momentima Novosođani bi uspostavili ravnotežu na terenu, dok su sa druge strane gosti tražili prolaz ka golu našeg tima.

Igrao se 37. minut kada je brzonogi Sorijano nakon odličnog dodavanja Martinsa uspeo da pobegne defanzivcima Novosađana, izbije sam pred gol Žakule, ali je čuvar mreže našeg tima odličnim istrčavanjem uspeo da pokrije levi ugao, čime je prozreo nameru opasnog Sorijana i na fantastičan način odbranio jak udarac sa šest – sedam metara. A, onda tek u samom finišu poluvremena probudio se opasni centarfor Ožegović, koji najpre vara svog čuvara Morela, a onda nesebično upošljava Maksimovića, koji u dva navrata šutira ka golu Vivijana, ali odbrana Đenovljana nekako uspeva da sačuva svoj gol.

Centaršut Vasilića u 57. minutu prema Ivaniću nagovestio je nešto bolju igru našeg tima u drugom delu. Prava je šteta što lopta nije završila u mreži Sampdorije, a glavni „krivac” je golman Vivijano, koji je majstroski odbranio taj udarac. Samo minut kasnije i Nastić je oprobao svoj jak udarac, sa preko 30 metara.

Znao je Zagorčić da će Italijani pasti u nastavku, takođe je znao da će njegovi igrači imati više snage u finišu utakmice, ali malo ko je mogao da pretpostavi da će Sampdorija stići do još jednog gola. Igrao se 70. minut kada su gosti izveli brzu akciju i kada je golman Žakula morao bolje da reaguje posle udarca Murijela. A, onda u finišu utakmice pošto se naš tim dobro organizovao usledila je bolja igra Novosađana tek toliko da se odbrani pobeda iz Torina i obezbedi plasman u četvrto kolo kvalifikacija, gde je objektivno mesto našoj ekipi...

Stadion: Karađorđe. Gledalaca: oko 13.500. Sudija: Pavel Račkovski (Poljska). Strelci: 0:1 Eder u 15, 0:2 Murijel u 70. minutu. Žuti kartoni: Maksimović (Vojvodina), Sorijano, Fernando, Koda, Eder, Krstičić, Kasani, Ivan (Sampdorija).

VOJVODINA: Žakula 6, Vasilić 7, Pankov 6,5, Đurić 7, Nastić 6,5, Sekulić 6, Maksimović 6,5, Stanisavljević 7 (od 87. Lakićević -), Ivanić 7 (od 90 + 3. Babić -), Puškarić 7 (od 78. Pavločević 6), Ožegović 7.

SAMPDORIJA: Vivajno 7, Kasani 6,5, Koda 7, Silvestre 7, Zukanović 7, Bareto 8, Fernando 7, Sorijano 7 (od 86. Vzolek -), Eder 7, Murijel 7 (od 75. Bonacoli 6), Krstičić 7 (od 79. Ivan 6).

Igrač utakmice: Osvaldo Bereto (Sampdorija).

Film o Vujadinu Boškovu

Legendarni Vujadin Boškov, koji je ostavio dubok i neizbrisiv trag u Đenovi i Novom Sadu, predvodivši Sampdoriju i Vojvodinu dugi niz godina, je svakako trener čije će ime biti upisano zlatnim slovima u ova dva kluba. Pred sam početak meča prikazan je petominutni film o čoveku koji je postavio kamen temeljac u ova dva tima, o neumornom tragaču za fudbalskom perfekcijom, o čoveku koji je bio i ostao fudbalska ikona Vojvodine i Sampdorije, čime se svakako urezao u prvu stranicu istorije ova dva kluba...

Oboren rekord u gledanosti na „Karađorđu”

Sinoćni duel trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope između Vojvodine i Sampdorije biće upisan zlatnim slovima. Naime, utakmicu je pratilo 13.500 gledalaca čime je oboren rekord u gledanosti, koji je postavljen sada već davne 1998. godine, kada je Vojvodina igrala u polufinalu i finalu Intertoto Kupa, najpre sa francuskom Bastijom, te nemačkim Verederom. Tada je mečeve novosadskog kluba pratilo oko 11.500 navijača. Među 13.500 ljubitelja fudbala, našlo se i 200 Italijana navijača kluba iz Đenove.