Iz 44. lige na fudbalski krov sveta

Veljković, Gaćinović, Maksimović, S. Milinković-Savić i Rajković za dve godine osvojili Evropsko i Svetsko prvenstvo za omladince. – Paunović: Ovo je varnica koja treba da rasplamsa naš potencijal

Pre osam i po decenija, bez ostale „braće” iz tada nam zajedničke države, naši fudbaleri su na Prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju proneli slavu domaćeg sporta i osvojili do sada jedino odličje: bronzanu medalju na najvećem planetarnom takmičenju u organizaciji Fife.

Posle raspada nekadašnje države, mnogo godina silnog posrtanja i velikog pada klubova i nacionalnog tima na odgovarajućim rang-listama, ova magična igra kao da najavljuje svoj novi procvat na ovim prostorima. Mada su srpski klubovi i dalje veoma opterećeni izuzetno teškom finansijskom situacijom, fudbal se uključio u ovoletošnje sportske podvige Srbije, odnosno srpskih sportista.

Drugi put od osamostaljenja države možemo da slavimo trijumf fudbalera. Doduše, ponovo omladinaca, ali na Svetskom prvenstvu. Momci vođeni mudrom i čvrstom rukom stručnog štaba sa selektorom Veljkom Paunovićem na čelu dosanjali su, valjda, san svakog svog zemljaka – u nezaboravnom finalu nadigrali su i pobedili velesilu u ovom sportu Brazil i popeli se na fudbalski krov sveta (2:1 posle produžetaka).

Bez dileme, svi zaslužuju da im se još jednom pomenu imena. Po brojevima na dresovima to su: kapiten i najbolji golman nadmetanja na dalekom Novom Zelandu Predrag Rajković, Milan Gajić, Nemanja Antonov, Saša Zdjelar, Miloš Veljković, Srđan Babić, Ivan Šaponjić, Nemanja Maksimović, Staniša Mandić, Mijat Gaćinović, Andrija Živković, Filip Manojlović, Stefan Milošević, Vukašin Jovanović, Miladin Stevanović, Marko Grujić, Radovan Pankov, Filip Janković, Stefan Ilić, i braća Sergej (zvanično treći fudbaler takmičenja) i Vanja Milinković-Savić.

Pri tome, mora se istaći da su samo petorica bili članovi stranih klubova, ali pošto je „junajtedovac” Vanja Milinković-Savić sezonu proveo u Vojvodini, može se konstatovati da ih je čak 17 iz domaće lige. A ta Superliga Srbije po kvalitetu je veoma nisko kotirana – na 44. mestu u svetu, daleko iza liga Kipra, Hrvatske, Saudijske Arabije, Tunisa, Bolivije, Kostarike, Azerbejdžana, Kazahstana, Moldavije, Slovenije i Egipta… Zlatni dečaci dolaze iz lige u kojoj se godinama unazad priča o regularnosti, koja je ophrvana brojnim problemima.

Treba napomenuti i da su petorica od njih pre samo dva leta, takođe u omladinskoj konkurenciji, osvojili Evropu. Među „zlatnim Litvancima” bili su: Miloš Veljković, Mijat Gaćinović, Nemanja Maksimović, Sergej Milinković-Savić i Predrag Rajković (poređani ovako samo po azbučnom redu prvog slova prezimena).

Selektor Veljko Paunović kazao je prilikom gostovanja našem listu da ne treba žuriti sa ubacivanjem ovih dečaka u „A” reprezentaciju i da valja ići redom, da ovaj uspeh mora da predstavlja „varnicu koja treba da rasplamsa naš potencijal”.

Na pitanje kako nastaviti s ovakvim uspesima i ne izgubiti ovu zlatnu generaciju, Paunović nam je kazao:

– Ovim što su napravili mogu da budu zadovoljni za sva vremena. Ipak, moraju da znaju da su, ako sada stanu, ispustili sve vrednosti koje su nas dovele do ovoga. A to su upornost, istrajnost do kraja i sve što smo radili. Oni bi u tom slučaju izdali sami sebe i ne smeju da skrenu s ovog puta. Još su klinci. Moraju da nastave da uče i da budu svesni da mogu bolje, da se usavršavaju i ne odstupaju od vrednosti. Bitno je da ne uđu u začarani krug poroka i da naprave projekat svoje karijere. Svaki savet usmeren je na to da budu bolje ličnosti i bolji igrači.

Da se u najpopularnijem sportu nešto pokreće nabolje, trebalo bi da potvrde i uspesi Partizana i Vojvodine u Uefinim takmičenjima, naročito ako preskoče i poslednje prepreke i plasiraju se u nadmetanja po grupama Lige šampiona i Lige Evrope.

Đorđe Smiljanić