Ne prodajemo zemlju strancima

Domaći ratari već nemaju šta da obrađuju, jer je dugogodišnjom korupcijom na lokalnom nivou znatan deo najkvalitetnije zemlje stalno davan u zakup istim osobama.

Ovo je deo odgovora Ministarstva poljoprivrede pokrajinskoj vladi koja je nedavno upozorila da će izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu mali poljoprivrednici ostati bez zemlje za obrađivanje.

– Tačnije, najbolja zemlja nije ni izdavana. Ostajala je navodno neizlicitirana, da bi potom ti isti ljudi bespravno i uz prećutnu saglasnost pojedinaca u lokalnim samoupravama ulazili na polja i bez naknade ih obrađivali – navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede.

Tvrde da će prvi put u istoriji država ponuditi u otkup deo poljoprivrednog zemljišta upravo malim proizvođačima. Svi koji u svom posedu imaju do 30 hektara, moći će da kupe na rate do 20 hektara na teritoriji na kojoj najmanje tri godine imaju prijavljeno prebivalište.

Ministarstvo demantuje navode da se izmenama zakona poljoprivredno zemljište prodaje stranim pravnim i fizičkim licima, jer je to zabranjeno i prema važećim ali i po novim, predloženim propisima. Navode da svaki „put kada se učine napori da bi se iskorenila hronična korupcija u poljoprivredi, isti oni koji su odgovorni za takvo stanje svojim činjenjem ili nečinjenjem, javljaju se u ulozi sudije”.

„Pre 15 godina i početka privatizacije u Srbiji je postojao i uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i 108 poljoprivrednih dobara (u Vojvodini 106 dobara i 36 kombinata). Danas ne rade zbog katastrofalne agrarne politike koja se vodila. Tako je 120.000 hektara završilo u rukama nekoliko pojedinaca, čime je država izgubila desetine miliona evra, a poljoprivredi naneta trajna šteta. Izgubljeno je pola miliona radnih mesta, tehnologija i uništen stočni fond” navodi se u saopštenju Ministarstva.

Vlada je 5. novembra usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i uputila ga Skupštini na usvajanje. Ubrzo je reagovao predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić izjavom da bi zakon u predloženoj formi „iz temelja izmenio i uništio vojvođanski i srpski agrar” i da će ukoliko bude usvojen pozvati građane na proteste.

Pokrajinska vlada, istakao je, protivi se prodaji državnog zemljišta bilo strancima ili domaćim tajkunima, ali i davanju zemljišta u zakup, kako je rekao, „tajkunima bliskim vlasti” i to na 30 godina, preko prava prečeg zakupa bez aukcije i licitacije, već na osnovu odobrenja odgovarajuće komisije Ministarstva poljoprivrede koje će usvajati investicioni plan nekog pravnog lica i dati mu to zemljište u najam. Tako će, smatra, individualni poljoprivrednici ostati bez prava da unajme najbolji deo državne zemlje.

Agroekonomski analitičari uglavnom smatraju da su oni koji su pisali izmene zakona promašili temu. Milan Prostran ističe da je više očekivao od predloženih propisa, a da smo u stvari dobili nove, poboljšane uslove za strance koji nameravaju da zakupe zemlju.

Trebalo je da koristeći dobre primere drugih zemalja rešimo novim, boljim zakonom pitanje prodaje zemlje strancima koje će stupiti na snagu 1. 9. 2017. Da ako već ne možemo da menjamo SSP zakomplikujemo uslove prodaje, ali o tome ni slova u propisima – ističe naš sagovornik.