Nismo "supermarket" festival

Specijalno za "Politiku"
Verbije, avgusta – Posle 150 koncerata u glavnom i pratećem programu, u švajcarskom ski-centru Verbijeu je 5. avgusta koncertom "UBS simfonijskog orkestra" pod upravom ser Endrju Dejvisa, sa duom Labek i Džošua Belom, završen 14. letnji muzički festival. Naš sagovornik je Avi Šošani, umetnički direktor festivala, tokom glavne sezone poznatiji kao generalni sekretar izraelske Filharmonije. U uspešnoj priči o "malom-velikom" festivalu je od početka devedesetih 20. veka zajedno sa menadžerom i producentom Martinom Engstromom, sa kojim čini jedan od najuticajnijih tandema u svetu klasike. Dok razgovaramo, Šošani sređuje hrpu papira sa finalnim nacrtima programa za 2008. godinu…

Festival je ove godine imao skoro 40.000 posetilaca a mnogima se dešavalo da jedva isprate "pakleni" tempo od tri do četiri velika koncerta dnevno. Da li je Verbije postao "prevelik", imajući u vidu da je osmišljen kao mala muzička letnja oaza?

Smatram da smo sada dostigli pravu veličinu i maksimalni opseg festivala, i ja ne bih voleo da više rastemo. Verujem da i dalje uspevamo da budemo sveži, drugačiji i jedan od načina da to postignemo je više paralelnih programa, naravno. Ove godine smo imali po 15 dnevnih dešavanja i izdržali smo i eksperiment sa paralelnim glavnim večernjim koncertima (primera radi – koncert Marte Argerič i Mihaila Pletnjova sa "UBS orkestrom" održavao se u isto vreme sa koncertom popularnog baritona Tomasa Kvasthofa i pijanistkinje Elen Grimo, prim T. P.). Svi prostori su bili puni, ali, priznajem, na ivici rizika.

Glavni šarm festivala je kombinovanje programa poznatih muzičara i njihovo kamerno muziciranje... da li je teško napraviti ravnotežu između njihovih želja?

Ne, nije teško napraviti program i uskladiti sve velike zvezde, jer svi dobro znaju šta je ideja ovog festivala i rado se prilagođavaju. Recimo, svi znaju da imamo rezidencijalni omladinski orkestar i da nismo "supermarket" festival na kome svako traži šta hoće. Mi sa ovim orkestrom imamo misiju da obrazujemo mlade muzičare i zato se držimo principa da uvek imamo ponekog dirigenta iz centralne Evrope, pripadnika nemačke škole (na primer, Savališa ili Mazura) jer deca treba da nauče Bramsa, Malera... Onda, uvek imamo i nekoliko ruskih dirigenata koji ih uče ruskoj školi, Temirkanov je primer sjajnog dirigenta i izvrsnog pedagoga. Zubin Mehta, opet, mlade muzičare uči kako da razumeju Berlioza i da ne moraju biti rođeni Francuzi da bi dobro izvodili francuske autore…

Nedavno ste sa Izraelskom filharmonijom bili u Beogradu. Uverili ste se da imamo zainteresovanu i informisanu publiku, ali, sa druge strane, tržište diskova klasične muzike kod nas uopšte ne postoji…

Da vas utešim: danas u svetu niko više ne kupuje diskove! Već godinama vlada velika kriza čak i na nekadašnjim najjačim tržištima – u Nemačkoj, Britaniji, SAD. Naša civilizacija proživljava ozbiljnu krizu konzumiranja klasične muzike. Tome je delimično doprineo i internet, ali je sa druge strane i tržište veoma zasićeno. Došlo je do velikog buma kada se prešlo sa vinila na kompakt-diskove, jer su svi želeli da imaju što veći katalog dela klasične muzike u novoj tehnologiji ali, kada je taj talas prošao, nastupila je kriza koja traje i danas.

Šta je rešenje?

Ne znam. Ja sam u ovom biznisu 34 godine a 16 godina sam vezan za ovaj festival, i tvrdim vam da niko nema rešenje za aktuelnu krizu. Verbije je uspešan festival jer se održava na prelepoj lokaciji. Ljudi ovde dođu na par dana, preko dana uživaju u planinskom mestu, a uveče na sjajnim koncertima. Karte se ovde odlično prodaju jer postoji navika uživanja u tzv. "kulturnom turizmu". Poređenja radi, program jednog simfonijskog koncerta sa najboljim orkestrom i dirigentom ću u Tel Avivu možda uspeti uz mnogo reklame da prodam za mesec dana, a ovde za isti koncert za dva dana rasprodamo 1.500 karata.

U Verbijeu je ove godine muziciralo preko 30 vrhunskih solista i dirigenata. Moram da Vas pitam čiji nastup izdvajate?

Ne volim takva pitanja jer je među odličnima teško izdvojiti najbolje… ali evo, izdvajam nemačkog dirigenta Manfreda Honeka koji je u poslednjem trenutku zamenio Džejmsa Livajna i sjajnim tumačenjem Bramsovog i Mocartovog Rekvijema osvojio ne samo nas nego i publiku i ansamble sa kojima je radio. Njemu predviđam dalji uspon u karijeri i sigurno ćemo ga ponovo zvati, to je vrhunski profesionalac i odličan pedagog. To sa "uskakanjem" u poslednjem trenutku pravi umetnici uvek dobro iskoriste. Ja sam fasciniran 26-godišnjim Gustavom Dudamelom koji se proslavio kada je pre nekoliko godina za pultom Izraelske filharmonije zamenio Zubina Mehtu. Trudiću se da i njega dovedem sledeće godine. Ali, da završim priču o ovogodišnjem festivalu… reći ću ono što svi znaju, da kineski pijanista Lang Lang ima izvanrednu energiju i da apsolutno zaslužuje senzacionalan uspeh koji je doživeo.

Ali i on nije jedini vunderkind iz Kine, već ih ima nekoliko… Danas je konkurencija i borba među solistima zastrašujuća, ne zna se ko je od koga bolji. Kako u krizi o kojoj ste govorili opstaju izvođači?

Diskografske kuće su neumoljive i surove prema izvođačima, a tu ubrajam i dirigente! Podstiče se poplava talentovanih muzičara koji se stalno regrutuju iz redova sve mlađih vunderkinda. Onda ih preko noći lansiraju, isforsiraju u medijima, maksimalno iskoriste, pa sažvaću i zatim surovo odbace. Za izvođača klasične muzike u karijeri je najkritičniji period između 25 i 50 godina. Ko to "preživi" i uspe da ostane aktivan i popularan, posle ne mora da brine.

--------------------------------------------------------------------------

Prijatelji Festivala

Budžet festivala i akademije u Verbijeu iznosi 6,5 miliona švajcarskih franaka i u njemu pored najpoznatijeg švajcarskog proizvođača satova i najveće banke, umnogome učestvuju i brojni donatori, tzv. "prijatelji festivala". Među njima je i naš sunarodnik Dušan Siđanski, osnivač i počasni profesor katedre za političke nauke Ženevskog univerziteta. Supruga gospodina Siđanskog, Klarina Firmenič, svake godine najboljem mladom violončelisti Akademije u Verbijeu dodeljuje stipendiju od 12.000 švajcarskih franaka.