„Postarivanje” srpske košarke

Kao bivšem košarkaškom reprezentativcu nisu mi se svidele tvrdnje da je naša košarka u velikom padu. Reprezentacija naše nove države svakako, ali ne i naša košarka uopšte. Zar naša tri kluba Partizan, Hemofarm i Zvezda nisu i dalje u evropskim takmičenjima, zar naše mlade selekcije nisu imale prošlog leta toliko uspeha na velikim takmičenjima?! Mišljenja sam da bi se naša muška selekcija, da je u poslednje vreme bila kompletna, našla u samom svetskom i evropskom vrhu!?

Po mom shvatanju je sport, a samim tim i košarka, vrsta zabave. Nekada je to bila samo zabava, a danas je to unosna zabava. Košarka je viteško nadmetanje, a ne politika i rad. „U zdravom telu – zdrav je i duh” treba i dalje da ostane slogan sporta. Dosta se toga promenilo od kada je veliki novac u igri. U vezi s tim se i govorilo da su za uspeh u sportu, pa i košarci, najvažnije tri stvari: novac, pare i lova!

Naša košarka je u mnogo čemu bila preteča modernog rasuđivanja, pa je tako stvoreno i ono čuveno „košarka – košarkašima”. Moji saigrači iz Crvene zvezde i reprezentacije, okupljeni oko jedinog pravog „oca” naše košarke počivšeg Nebojše Popovića, posle prestanka igranja učinili su da se sa divljenjem i ponosom o njoj govorilo, i to ne samo u našoj zemlji nego i u celom svetu.

I sada u našoj košarci postoji „avangardno rasuđivanje”. Za uspeh u sportu, potrebno je i pravomerno „podmlađivanje”. I ovde se košarka „oglašava” kao preteča nečega, jer umesto „podmlađivanja” uvodi „postarivanje”.

Većina osoba, koje će voditi našu košarku su u „penzionerskom dobu”. I predsednik, i novi selektor, a i većina (inače, sposobni i uspešni ljudi) su u dobu kada se „unuci vode u šetnju”. Ima i onih koji su u dubokoj starosti?!

Možda će „postarenje” biti nova težnja za uspesima u sportu. Ko zna? Zar se ne kaže da je u sportu sve moguće!?

Identitet evropske, a i naše košarke se gubi. Sve je „amerikanizirano”. Između ostalog, sudije imaju brojeve, na klupi više civila, nego igrača u trenerkama, predstavljanje pre utakmice na američki načni, u tajm-autu bilo koje zemlje se govori engleski, itd. Tačno je da je američka profesionalna liga najjača na svetu, ali je i tačno da oni nisu ni olimpijski, a ni svetski prvaci. Čak su i mnogi košarkaški komentatori (naročito televizijski), počeli da uvode njihov „rečnik”, pa tako umesto da kažu „dao, postigao ili ubacio toliko koševa ili poena”, oni kažu „ima toliko koševa ili poena”. U tome prednjači jedan komentator iz Sportske redakcije RTS-a.

O ženskoj košarci u današnje vreme se vrlo malo zna i govori. Jedan od razloga su i oni neukusni i neestetski „muški šorcevi”. Po ugledu na američke košarkašice. Danas, kada je u svetu ženskog sporta dosta okrenuto ka, kako se to moderno kaže, „seksi ugledu”, po primeru atletičarki, plivačica, teniserki, odbojkašica, klizačica i ostalih, u ženskoj košarci se i kod nas za to nimalo ne haje. A divili smo se našim igračicama na izgledu i uspesima.

Možete li da zamislite u takvom šorcu Šarapovu, Ivanovićku ili Jankovićku? Teniske tribine bi u tom slučaju „zvrjale” poluprazne.

Da se malo našalim (u svakoj šali ima i istine) reći ću da ko ne voli košarku, burek, kiselo mleko ili jogurt i žene taj treba da preispita razloge svog postojanja. Za žene ću dodati da su to divna bića, ali su kučići verniji!?

Završiću zapažanjima o „najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu”. Na nedavnoj fudbalskoj utakmici protiv engleskog Liverpula u italijanskom Interu je igrao samo jedan Italijan (Materaci).

Nedavno su nekadašnji čelnici Fudbalskog kluba Crvena zvezda, bivši sportski asovi Džajić i Cvetković, uhapšeni i to na kakav način? Vezani lisicama kao okoreli kriminalci. Ako su krivi, neka odgovaraju, a način privođenja je naišao na opštu osudu. Zaboravilo se na Džajine igre, zaboravilo se na Cveletova dva slobodna bacanja na Olimpijadi u Meksiku, koja su omogućila reprezentaciji ulazak u finale i donela neizmernu radost građanima naše tadašnje zemlje.