Veselo, bodro i umetnički

Najbolje delove televizijskog programa valja tražiti tamo gde im se najmanje nadate. Kao da neko začikava gledaoce. Jedna od takvih poslastica je i domaća serija „Glavom kroz zid”, subotom na Prvom programu RTS u 12.30.  

Nova forma, sve sveže i duhovito, brzo, moderno, a teme po meri „malog čoveka”, aktuelne i svakodnevne. Serija je snimana na   lokacijama u Beogradu, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, u Bosni... Miks igranih delova za koje su scenario napisali Srđan Jovanović i Filip Čolović. U glumačkoj ekipi su Vlasta Velisavljević, Branka Petrić, Srđan Miletić, Ivan Bekjarev, Srđan Ivanović i još pedeset glumaca, ali i stend-ap komičari iz regiona. Ruku na srce, ti su komičari mnogo manje komični od scenarija ove serije, što samo potvrđuje onu staru, pomalo samoljubivu, teoriju da dobar humor i vic stanuju u Srbiji.

„Glavom kroz zid” je pravo osveženje! Koje, naravno, nema reprizu!

Kad smo već kod repriza, u redovnom terminu za strane serije  nedeljom oko 23.20 na javnom servisu se emituje britanska „Časna žena” sa Megi Džilenhal u glavnoj ulozi. Serija govori o snazi jedne nepokolebljive žene u vrtlogu izraelsko-palestinskog sukoba i igara tajnih službi velikih sila. Treba li uopšte napomenuti da ova serija, namenjena noćobdijama, nema reprizu?

U emisiji „Tako stoje stvari” u sredu je gostovao upravnik pozorišta „Atelje 212” Branislav Brstina. Glumac kojeg publika dobro poznaje i često ima priliku da gleda, ali koji retko daje intervjue, a još ređe u televizijskim emisijama govori u prvom licu jednine. To nije učinio ni sada, nego je vreme iskoristio da govori o pozorištu, svojim kolegama i, kako je rekao, obožavanom profesoru glume u čijoj je klasi učio zanat – Miroslavu Minji Dediću. I citirao je profesora Dedića koji je suštinu profesije za koju ih je spremao izražavao sa tri reči: veselo, bodro i umetnički. Odličan savet koji bi mogao da postane moto televizijskim autorima.

U poplavi samoreklamerstva svih vrsta, Branislav Brstina je pokazao kako iskoristiti vreme da bi se govorilo o drugima, a Maja Nikolić je imala dovoljno novinarskog nerva da nije požurivala svog gosta. U razgovoru sa pametnim, uvek zanimljivim novinarima Spoljnopolitičke redakcije RTS-a u sredu je bila Tina Bilankov, što može biti putokaz za ono što nedostaje u programu: odmereni komentari o lepim i manje lepim dešavanjima u svetu, potkrepljeni snimcima iz takozvane razmene sa stranim televizijama.

Što više gledamo druge, bolje ćemo videti i sebe.