Srbija protiv Rusije u borbi za finale

Srpski mali fudbal ne samo da je dočekao da izađe iz senke najpopularnijih sportova održavanjem Evropskog prvenstva u Beogradu, nego im je ovih dana sasvim „ukrao” pažnju nacije. Naša futsal reprezentacija igraće sutra prvi put u polufinalu jednog velikog takmičenja, zahvaljujući pobedi nad Ukrajinom koja je savladana čudesnim golom u poslednjoj sekundi (2:1).

Dramatičan rasplet doprineo je da euforija bude veća nego što bi to inače bio slučaj imajući u vidu da se očekivala pobeda protiv Ukrajinaca, ali je ogromno radovanje naših igrača bilo na nivou uspeha za koji su godinama prolivali znoj u nacionalnom timu. Ovo je našoj reprezentaciji šesto veliko takmičenje, a peto otkako igra pod imenom Srbije.

– Još nismo svesni koliko veliki uspeh smo napravili. Ovo je za istoriju, prezadovoljni smo. Nadam se da se na ovome neće završiti. Imali smo tri jako naporne utakmice, malo je vremena za odmor, ali napokon smo postali ozbiljna ekipa. Uz malo sreće možemo i više - kaže najbolji igrač Srbije Mladen Kocić (27), koji sa četiri pogotka, uz jednu asistenciju, deli drugo mesto u trci za „zlatnu patiku” 10. evropskog prvenstva.

Prethodne dve utakmice u grupi, u kojima je Srbija pobedila Sloveniju (5:1) i Portugaliju (3:1) igrane su s ciljem da se izbori četvrtfinale i pri tome za rivala dobije Ukrajina, a ne Španija. Ali, bitka sa Ukrajincima bila je teža nego što se mislilo da će biti.

– Pred utakmicu sa Portugalijom je bilo malo kalkulacija, da li da se mnogo potrošimo da bismo došli do meča sa Ukrajinom koja je lakši rival od Španije, ili da odmorni sačekamo meč sa favoritom. I protiv Portugalaca smo odigrali najtežu utakmicu otkako sam u reprezentaciji, sa mnogo borbe i trčanja, a samo 48 sati kasnije došlo je četvrtfinale. Mi imamo manju rotaciju nego ostale selekcije, a Ukrajina, iako nije atraktivna i nema jake individualce, poseduje 8-10 igrača istog kvaliteta koji dosta trče. Brzo smo poveli i mogli smo na početku da prelomimo, ali nismo i do izražaja je došla fizička pripremljenost protivnika. Golman Aksentijević nas je po ko zna koji put spasavao, a u poluvremenu smo predahnuli i dogovorili smo se da odigramo za onih 12.000 navijača u Areni i ceo naš narod. Ko zna šta bi bilo u produžetku, ali nas je poslužila sreća. Nismo ni imali vremena za slavlje.

Koliko god da je bio težak žreb koji je „predviđao” da Srbija kao druga u grupi ide na šestostruke evropske prave Špance već u četvrtfinalu, toliko se pobedom protiv Portugalije „otvorio” povoljan put, na kojem ni „crvene furije” ni branilaca titule Italijana nema do eventualnog finala.

– Ni ranije nismo bili miljenici žreba. Pre šest godina smo mogli da „biramo” Španiju ili Portugaliju u četvrtfinalu, ispali smo od ove druge. Pre četiri godine na Svetskom prvenstvu je bilo pitanje Italija ili Argentina u osmini finala, kao prvi smo otišli na Argentince i izgubili. Na žrebu za ovaj turnir bili smo među četiri nosioca i bilo je potrebno jedino da iz drugog „šešira” izbegnemo Portugaliju. Kada smo je izvukli pitali smo se da li je moguće. Za nekoliko dana je žreb za plej-of za ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Nadamo se da ćemo izbeći Španiju, Italiju i Portugaliju, sa Rusima ne možemo da se sretnemo jer smo bili u kvalifikacionoj grupi, u kojoj je malo nedostajalo da ih pobedimo. Odgovaralo bi nam da se ponovo sretnemo sa Ukrajinom. Mislim da smo i ranije zasluživali da budemo u polufinalu evropskog prvenstva, ali je možda dobro što smo prvi put tu baš u Srbiji.

Naša reprezentacija na velikoj sceni nije bila od 2012. pošto se nije kvalifikovala za prethodno EP, a domaća liga je poslednjih godina izgubila na kvalitetu.

– Futsal se razvija i doživljava ekspanziju u Evropi, kod nas je u padu, pogotovu otkako se ugasio Marbo. Da nema Ekonomca, bio bi amaterski sport. Jedino u Kragujevcu, na čelu sa prof. Dugalićem, dobro rade i ulažu. Nadam se da će ovo prvenstvo doprineti omasovljenju, da će deca odmah počinjati sa futsalom, a ne kada ne uspeju u fudbalu, tada je kasno. Futsal i fudbal su potpuno različiti. Verujem da futsal može ponovo da oživi u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, da se ulaže u klubove, kao što je bio slučaj u Hrvatskoj koja se 2012. kao domaćin plasirala u polufinale i od slabe lige stigla do današnje dobrog nacionalnog prvenstva sa finansijski stabilnim klubovima - reči su Mladena Kocića koji drugu sezonu igra za zagrebački Nacional.

U prvom krugu su igrale i Hrvatska i Slovenija, pa je ponovo bilo razgovora o regionalnoj ligi, o kojoj se razmišljalo pre nekoliko godina.

– Ona bi bila spas za futsal na Balkanu. Nama je ranije protiv najjačih reprezentacija nedostajalo iskustvo, koje su njihovi igrači imali iz jakih liga, u kojima idu iz derbija u derbi i igraju smireno. Mi smo imali po 3-4 jača meča u Srbiji.

Kocić, koji je u Ekonomcu pet godina igrao zajedno sa kolegama iz startne postave Srbije Aksentijevićem i Rajčevićem, sada je na meti bogatih klubova (bolji igrači u najjačim ligama zarađuju 20-30 hiljada evra mesečno), ali je ove sedmice fokusiran samo na igru. A jedna je od vodećih zvezda turnira.

– Na prvenstvima sam ranije imao dobru, pa lošu utakmicu. Posle plasmana u polufinale, selektor Kovačević mi je rekao da sam sazreo, da igram u kontinuitetu.